У Ужицу 27. октобар је традиционални дан вашара, који се одржава на верски празник Свете Петке. Света Петка је женски празник, па се овој светици обраћају жене свих вера и нација.
На ово црвено слово, на Свету Петку, жене не би требало да раде било који посао у кући кажу свештеници, “како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке. Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице, како би их у наредној години пратила срећа. Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.”
Пре неку годину ужички поп Мићо Старчевић исприча за ТВ 5 о овој светици, да је по неким изворима пореклом српкиња, рођена у граду Епивату, код Калитракије у Малој Азији крајем 10. века. Да је из богате и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, а после тога је провела године у пустињи у посту, молитви и усамљеничком животу. Да јој се према предању, у сну, јавио анђео и упутио је у Србију да шири веру Христову. Њене мошти су преношене много пута, а на молбу кнегиње Милице, почивале су и у Београду. У капели Свете Петке данас налази само њен мали прст.
У Београду се на Свету Петку иде се у цркву Ружица на Калемегдану, где се покрај капеле Свете Петке узима чудотворна вода, за коју се верује да лечи многе болести, а нарочито проблеме са видом.
У Ужицу уз Славу Свете петке и традиционалну службу у цркви, ЈКП “Биоктош” организује традиционални вашар Петковица на локацији „Међај“, од Железничког моста у Омладинској улици, дуж улице Михаила Пупина у јазовима поред Зрњевића воденице, па улицом Међај, закључно са новим мостом на Ђетињи код Хотела Златибор. Већина Ужичана крене преко мостова на десну обалу Ђетиње од раних јутарњих сати. Ту су традиционално постављене тезге са производима бројних занатлија из Београда, Краљева, Крушевца, Крагујевца, Ваљева и наравно из ужичког краја. Више од стотину произвођача из целе Србије сјате се на овај последњи вашар у Србији са десетак хиљада Ужичана да нешто пазари. Има ту свега и свачега, “шта ти срце иште”, од свих могућих потребштина за кућу, од намештаја, одеће, обуће, до кућних љубимаца. И моја сијамска мачка са пркосним ужиким карактером је купљена ту на Међају, на Петковицу.
