До шездесетих година 20. века, Врела су била село уз стари пут Ужице-Затибор. Данас су део Ужица, у месној заједници Крчагово. Северно од насеља је Ђетиња, на југу је село Љубање, на истоку су Гајеви, са запада га наткривљује хрид Орловца, врха брда Малог Забучја. У Љубањама извире поток Буковац, тече кроз Врела, где се улива у Ђетињу.
Врела су добила име по бројним врелима питке воде. Крајем 19. века, поток Буковац је коришћен за покретање воденица и барутана ужичких трговаца. Испод Орловца, на месту званом “Пирина главица”, постоји извор Јовановац. На уласку Ђетиње у клисуру, између Крчагова и Севојна, године 1922, пуштена је у погон Фабрика коже “Врела”, касније “Партизанка”. Ту у равном делу Врела поред Ђетиње је Сточна пијаца, измештена из Међаја крајем шездесетих година 20. века.
Први ужички водовод је изграђен 1928. године. Вода је доведена из Врела са изворишта Ћебића и Живковића врела. Градњу овог водовода је преузео Никола Прохоров, дуго познати предузимач и грађевински техничар у Ужицу. Данас је више позната Прохорова кућа на раскрсници ужичке Клисуре. У Ужице је дошао 1920. из црноморске луке на Криму, бродом до Херцег Новог. На броду којим је допутовао било је доста руских исељеника. Из Херцег Новог Прохоров је одмах дошао у Ужице, запослио се у Геодетској управи и био задужен за регулацију Коштичког потока. Године 1931. се оженио Анђелијом Шмакић, ћерком Бранка кројача. Затим је са инжињером Александром Осиповим и предузимачем Боришом Јовановићем основао самостално грађевинско преузеће.
Ово предузеће је до 1941. године обавило бројне грађевинске подухвате, међу којима је пут Прјепоље-Пљевља, као и изградњу првог ужичког водовода у Врелима. На предлог инжињера Миладина Пећинара, вода је са Живковића врела, издашности 23 литра у секунди, доведена до уличних чесама у Ужицу. Касније је у водовод укључено и Ћебића врело, када су Ужичани почели од 1948. да доводе воду до дворишних чесама, а затим и у куће. И око тих радова консултован је Никола Прохоров и инжињер Осипов.
Напомена: све фотографије градње првог ужичког водовода у Врелима су јавно објављене први пут.
