Обућари су се појавили у другој половини 19. века. Њихов занат је доживео процват у првој половини 20.века. До тада, ужичке потребе за обућом су подмиривали папучари и чизмари. У то време су папуче и чизме били основни тип обуће који се носио у вароши. Обућарски еснаф у Ужицу је основан 1852. године, мада у попису заната из 1866. нема обућара, већ су уписани чизмари, којих је тада било 30.
Између два рата Ужице је био град са много сарачких и опанчарских радњи, али је Трговачка занатска школа образовала обућаре. Неколико Ужичана се озбиљно бавило обућарским занатом. Производили су ципеле високе моде, тражене широм земље.Чувени су били Вук Остојић, Милан и Павле Милорадовић, а после рата, све до друге десеније 21. века и производња женске обуће Симеуновић.
На овој фотографији види се обућарска радња Момчила Недовића “Љигета”, на главној улици (до некадашње посластичарнице ” Зора”.) У излогу се виде ципеле високог сјаја. Испред радње газда са рукама у џеповима са двојицом мајстора и шегртима. На другој фотографији је Вук М. Остојић, обућар, школовао се у Бечу. Израђивао је дечију, женску и мушку обућу по најновијој Европској моди.
