Због отварања пруге широког колосека Београд-Бар 1974. укинута је пруга широког колосека Ужице – Вардиште. Железничари су задњу композицију испратили са тугом.
Да се подсетимо. Први јавни превоз у Србији почео је 1892. године трамвајем с коњском вучом, који је саобраћао од Калемегдана до Славије. Годину дана касније стигао је и први аутомобил. Довежен је из Беча возом на перон железничке станице 3. априла 1903. године. Био је марке “несерсдорфер” из истоимене фабрике у Чешким Копривицама, налик на фијакер, претежно израђен од дрвета, с два цилиндра, мотором боксер од свега 12 коњских снага.
Прва пруга је изграђена деценију раније, 1882. године. Била је уског колосека, ширине 0,6 метара. Изграђена је две године пре завршетка нормалне пруге Београд–Ниш, и коришћена је за потребе рудника Мајданпек. Српске железнице настале су 3. јула 1881, када је кнез Милан Обреновић сребрним будаком ударио темељ Српским државним железницама. За потребе овог колосека направљена је и прва локомотива у Србији и на Балкану, која се звала “Краљ Србије”. Касније су добили још једну локомотиву и “Краљ Србије” преименовали су у “Милан”, а другу локомотиву у “Наталија” (по именима тадашњег краљевског пара). Хоћете да видите ову прву српску локомотиву “Краљ Милан”? Није далеко, данас је изложена у ужичкој Пожеги. Прва свечана вожња била је у јуну 1882. године. Локомотива је била окићена српским тробојкама и на првом путу прешла је пет километара и затим се вратила у Мајданпек. Телеграф је увек ишао уз железницу тамо где је постојала, али је и највљивао њену изградњу. Слично је и са међуградским телефоном, ишао је уз железницу. Први српски телефон ишао је уз напредак с железницом. Само седам година касније од првог Беловог телефона, уведен је у Београду 14. марта 1883. године. За то је био заслужан Панта Михајловић , који је 1882. године добио од краља Милана право (концесију) да може у Београду да подиже телефонске станице (штације).
Зашто је ова прва српска локомотива названа “Краљ Милан”? Марта 1882. године Ужичанин Алекса Ако Поповић председник Српске народне Скупштине званично је обавестио кнеза и посланике да је донешен закон којим је Србија постала краљевина, а Милан Обреновић њен краљ. Видно узбуђен, председник Поповић је рекао: “Србија Ти ево с правом подноси Круну, коју је Немања снажно свио, коју су Милутин и Душан сјајношћу обасули, коју је Лазар мученичким крстом прекрстио. Од ове светиње Србин нема веће”.
Тако је Народна скупштина под председништвом Алексе Поповића донела 22. фебруара 1882. године, односно 6. марта по грегоријанском календару, закон којим се: „Књажество Србија проглашава за Краљевину Србију”, што даље значи да се под именом Милан Први, Обреновић Четврти, дотадашњи књаз проглашава за краља. Топовске салве пред великом касарном у Београду објавиле су грађанству да је Србија поново постала краљевина. Милан Обреновић, први нововековни краљ Србије, како се тада говорило “први после Косова”.
Мирјана Петровић: Одвели ме родитељи да испратимо последњег Ћиру, плачу жене и грле локомотиву, сузе железничари али кришом, а мене послужили неком питом, једем да све пуца и плачем. Ето, то ми се урезало!
