Сећам се када би се са родитељима враћао из биоскопа Дома ЈНА, око 22 часа, увек би ми привукла пажњу музика која се чула из кафане Хотела “Златибор”. Мој отац није био кафански тип, једино смо ишли породично у кафану на тада популарне ћевапћиће “10 с луком”. Отац и мајка би уз ћевапе поделили једну флашу пива, а ја бих добио малину са содом. Отац спортиста, није пушио и сметала му је задимљена боемска атмосфера те најпознатије ужичке кафане. То ме није спречило да већи део живота од најраније младости после пунолетства, па до друге деценије 21. века, проведем у ужичким кафанама баш са боемским друштвом.
