Ожиљак на души
Нисмо чули ни шум, ни покрет, још мање пуцањ, све док се пољем није проломило бугарско – уре
Спасавај ме, наредниче
Лако је то било са пушкама и митраљезима. Гађаш, па кога обориш. Али, ово на Чегањској коси је нешто друго. Овде се иде на бајонет, па ко кога прободе
Пред мајком у ставу мирно
У ставу мирно, сва четворица браће нађосмо се пред мајком Златом: сви смо преживели рат.
Смрт или живот
Осу се ватра. Пакао прави. Гађали смо их као врапце.
Четни ћата са Карађорђевом звездом
Непријатељ се збунио као нико његов. Избезумљени људи гледају нас и не умеју да се бране.
“Оптичка варка”
Када су му ђаци на одмору досађивали, он би на кварно звонио са његовим звоном.
Трагични крај партизанског команданта Војина Петровића
Његово мртво тело окупатор је пренео у Ужице и једно време га изложио на Житној пијаци.
Изложба: Из приватне збирке Предрага Ковачевића ужичке Вести 27. мај 2016.
Обично кажем да је мој свет Ужице и Златибор, и у последње две деценије то је заиста тако.
Ужички Црвени крст (трећи део): Како је отворена зграда ужичког Црвеног крста?
Новински чланци кажу да су се неописиво радовали, а прва песма коју су запевали на станици била је “Ево нас опет крај нашег села”.
Илијина шетња 1943. године поред Ђетиње
Посматрано кроз лукове овог прастарог моста тече и разлива се не само Ђетиња, него и цео тај питоми простор.