Ако се не рачуна први српски биоскоп, који је почео са радом 2/15. децембра 1901, у Позоришној кафани у Београду, онда је Ужице имало први сталан биоскоп у Краљевини Србији. Само 12 година од рођења браће Лимијер, Милисав Нешовић, власник пекаре, купио је први кино-апарат и донео га у Ужице. Први биоскоп у Ужицу је отворен је у кафани Вељка Лазића на Доњој чаршији. Кафана тј. хотел Вељка Лазића је до 1922. била приземна зграда, чији је спратни део подигнут 1922. као хотелски простор, да би доцније био преуређен за кино салу Биоскопа „Луксор“. На иницијативу Милисава Нешовића и његовог брата Нешка, почеле су да се приказују прве филмске пројеције у Ужицу. Први филм који су Ужичани гледали био је „Дневник једне кројачице“, у којем је главну улогу играла чувена данска и светска глумица Аста Нилсен.
Милисав Нешовић је 1911. продао своју апаратуру познатом ужичком угоститељу Илији Грбићу, закупцу Хотела „Златибор“. У дворишту тог хотела Грбић је саградио удобну дрвену арену и наставио филмску делатност. После смрти Илије Грбића, биоскопом је руководила његова жена, мада је стварни газда био њен син, Михаило. Бочне стране импровизоване арене (биоскопа), могле су се скидати, па је лети ту било веома пријатно. Осим наведених, у Ужицу је радио и биоскоп Томе Наумовића, чувеног ужичког трговца, кафеџије, предузимача и добротвора. Зна се сасвим сигурно да је он радио до 8. новембра 1914. године, када је његов власник преминуо.
Тако је почела експанзија биоскопа у Ужицу. Биоскопска делатност у Ужицу је привремено прекинута због почетка Првог светског рата. По заузимању Ужица 1915. године, аустроугарске власти реквирирале су Биоскоп „Златибор“, да би га већ 22. јула 1916. године отвориле за своју војску и грађанство под именом „Царски и краљевски биоскоп“. У периоду од 1916. до 1918, филмска продукција у Ужицу је знатно умањена у односу на његово стање уочи рата. На репертоару су углавном били аустријски, немачки, дански и мађарски филмови, с напоменом да су њихову цензуру обавиле окупационе власти. Целокупан приход од биоскопских представа био је намењен у добротворне сврхе. Аустроугарски биоскоп је радио све до повлачења окупаторске војске из Ужица, октобра 1918. године. У доба епохе немог филма у Ужицу су, у периоду од 1918. до 1941. године, радили биоскопи “Арена Грбић”, “Златибор”, “Колосеум” и “Луксор”.
