U Jugoslaviji je bilo 58 gradova u kojima ima preko 20.000 stanovnika, svaki peti stanovnik Titove Jugoslavije te 1962. godine je živeo u gradovima. Titovo Užice je tada bio osmi grad u Jugoslaviji po porastu stanovništva, ispred su bili: Nikšić, Titograd, Priština, Zadar, Kosovska Mitrovica, Šabac, Čačak. U Užicu je porast stanovništva u poslednjih deset godina bio 54,4%.
U Užicu su se povele akcije za uređenje ulica. Najuporniji su bili stanovnici Jug Bogdanove, Želje Đurića, Sarajevske, Hercegovačke, Železničke, Travničke, naselja u Krčagovu. Pored incijative za uređenje ulica data je incijativa za uređenje grada, fasada, dvorišta i reklama. Kroz Titovo Užice je tada prolazilo hiljade turista.
U bioskopu „Zlatibor“ ovoga aprila prikazivani su filmovi: “Hirošimo ljubavi moja”, “Tigrovi putuju”, “Frankeštajn”. U Domu JNA filmovi: “Vrtoglavica”, “Ja i pukovnik”, “Tuđa deca”, “Dan četrnaesti”, “Moj Ujak”, “Zvonar Bogorodičine crkve” (kinoteka 1939.godina). Mi deca iz Omladinske ulice više smo prekrivali oči rukama nego smo gledali film… Za nas je to bio mnogo strašan film.
Ovog aprila kulturni život u Titovom Užicu bio je veoma dinamičan. U Domu JNA su gostovali tada popularni pevači Predrag Gojković Cune, Radmila Dimić, Voja Jovanović i humorista Milan Srdoč. Pratio ih je orkestar Koste Mihajlovića. U velikoj sali Doma izveli su veče humora zabavnih i narodnih melodija. Devetog aprila održana je priredba ”Večernji randevu”, gde su učestvovali članovi pozorišta iz Kragujevca, a u muzičkoj pratnji je bio sekstet “Eho”. Početak je bio zakazan u 16 i 30 časova. Zatim je u Domu armije dva dana kasnije, 11. aprila, održana godišnja priredba učenika Osnovne škole “Andrija Đurović”. U programu su učestvovale horska, recitatorska i fiskulturna sekcija. 14. aprila su gostovali solisti Radio Novoga Sada i priredili priredbu “Veče zabavnih i narodnih melodija”, koja je počela u 19,30 časova.
U „Vestima“ je Konstantin Mihajlović objavio da u našem kraju, naročito u Arilju, Ivanjici, Koseriću, postoje izuzetni uslovi za gajenje malina, jagoda, ribizli. “Međutim, baš za ovim vrstama se oseća najveći nedostatak voća, iako svi uslovi, kako klimatski tako zemljišni, odgovaraju za njihovo gajenje. Zato u skladu sa kretanjem potražnje trebalo bi i proizvodnja da brže kreće”. Dobro je što su ga poslušali, to je za vreme teških devedesetih godina praktično pomoglo stanovništvu da lakše preživljava. Kasnije, posle uništenja privrede i u Užicu i okolini je narodu pomoglo da lakše živi. Mnoge Ere su postali „malinari“…
FK Sloboda je održala godišnju skupštinu. Slična priča kao da je 2000 godina “od prethodne uprave su nasledili niz problema, kao na primer finansiranje” rekao je Budimir Tokmaković podnoseći izveštaj.
Preduzeće za puteve je tražilo novog direktora. Razrešena je stara i postavljena nova uprava. Preduzeće “Terazije” je prodavalo “putnički auto Fijat 1100 u ispravnom stanju, registrovan za 1962. godinu“. Preduzeće za puteve motor sa prikolicom marke “Gilera”, a ugostiteljsko preduzeće “Sloga” je prodavalo baštanske stolove i stolice.
Železničari su obeležili Dan železničara, 15. april, po običju polaganjem venaca na bistu Miloša Markovića i partizansko groblje uz zvuke Internacionale.
Užički bokseri su izgubili od Pribojčana u Priboju sa 11:7. Duško Karadarević (danas poznat kao Dule odžačar) u borbi sa Stojanovićem je diskvalifikovan.
U Osnovnoj školi ”Nadi Matić” su izdali prvi broj đačkog lista ”Poleta”. U njemu je izdvojena pesma učenice šestoga razreda, Jasmine Stepojević:
Moj Mačak
Ja imam mačka,
Zove se Micko.
Šaren je i ima dugačak rep,
Vidi noću kao i danju,
i mnogo je, mnogo je lep.
Miševe voli, to znaju svi,
Krade džigericu kad nisam tu.
Da skine kajmak sa mleka,
Za tu bolest nema leka.
A ipak Micka ja volim,
Da maše repom ja ga molim
I da meni kaže
Da l’ moja setra voli da laže.
Mesna organizacija Socijalističkog saveza „Krčagovo“ je predložila da se kafana “Proleće”, tada više poznata kao “Džakarta”, pretvori u Društveni dom. Problem je bio u tome što se kockalo u ovoj poznatoj užičkoj periferiskoj kafani (srušena je, a njena moderna varijanta se nalazi u jednoj zgradi u Krčagovu pored bolnice), zato što su se okupljali mladići i satima posmatrali kockare… “Drugovima” iz Socijalističkog saveza je smetalo što je sklonjen televizor i umesto njega stavljen džuboks. Planirali su da kafansku salu namene za okupljanje građana, drugu za gledanje televizije.
U Užicu je tada bilo 560 televizora i najčešće su to bili niški crno beli televizori model 862. U selima gde je bilo struje, u salama su postojali televizori. U Titovom Užicu se već tada pričalo o antenskim sistemima.
U poznatoj užičkoj kafani „Breza“ na kritiku gosta kako su spori van svih očekivanja, kelner Prljo je odgovorio: “Ako ste željni usluge „a la puž” onda dođite da ručate u restoranu “Breza”, čekajte ako ste gladni. Ako vam se žuru što ste došli ovde?”
