Izgradnjom hidroelektrane Perućac se stvorilo jezero u kanjonu Drine od Perućca do Višegrada od 50 kilometara u “Raketi” su predpostavili da će privući mnogo turista pa su rešili da kupe brod koji će ih prevoziti da razgledaju lepote kanjona.
Taman sam napunio 18 godina kada sam krstario “krivom Drinom” brodićem od Perućca do Višegrada. Sećam se početak je bilo jezero, meni tada beskrajne površine kojoj su okolne planine, začinjene zracima sunca i ukrašene kojim oblačkom, davale još lepšu smaragdnu boju. Kanjon Drine u dužini nekoliko desetina kilometara, smenjuju se kotline sa klisurama i kanjonima. Posle kanjona Kolorada i kanjona reke Tare, ovo je najdublji kanjon na svetu. Najdublji deo kanjona Drina je izgradila usecajući se u padine planine Zvijezde, gde je u pojedinim delovima kanjon dubok i do hiljadu metara.
Tada sam dobio i reklamni prospekt u boji koji imam i dandanas u kome piše: “Izgradnjom brane kod Perućca, najniži delovi kanjona su potopljeni i pretvoreni u Perućačko jezero koje se prostire do Višegrada, te je ovaj deo obuhvaćen i krstarenjem. Jezero je površine oko 12,4 km² i dubine do 60 metara. Dužina jezera iznosi oko 54 km, najmanja širina je 150 metara, a najveća oko 1000 metara. Perućačko jezero se nalazi na 290 metara nadmorske visine. Najširi deo se nalazi u kanjonu reke Drine koji počinje 7 km. od brane hidroelektrane ’Bajina Bašta’. Kanjonski deo okružuje izrazito strma obala oivičena strmim kamenim liticama i kamenim blokovima koji vertikalno poniru u vodu. Zbog strmine obale, dubina jezera na samo par metara od obale dostiže dubinu od 3 do 8 metara.“
Na nekoliko kilometara od Višegrada jezerom smo ušli u potpunu divljinu, da ima tu I ljudi potvrđivala je samo po neka stara seoska kuća i redak ribolovc na čamcu… Drina je posle smrti cara Teodosija delila Istočno od Zapadnog rimskog carstva, Austrougarsku i Srbiju, danas Bosnu i Srbiju… Bila je ona i poprište važnih bitaka, opsovao ju je, onako sočno i major Kursula u filmu “Marš na Drinu”…
Meni se tada Drina činila potpuno nestvarna, divna, divlja, nepredvidiva, i tada je krasila najlepše delove Balkanskog poluostrva. A onaj najlepši deo toka, se nalazi ispod planine Tare. Drinu i njene pritoke i tada bile bogatse ribljim vrstama. Stanište je 47 vrsta riba koje se svrstavaju u 14 porodica, tako da je i te daleke 1970. privlačila zaljubljenike u ribolov. To krstarenje od 52 kilometra začinjeno lepotom Tare, ušća Žepe u Drinu, prolazom kroz najuži deo kanjona za mene je do danas ostao jedan od prelepih događaja moga života. Tri i po sata neopisive lepote.
Možda i zbog tih utisaka Andrićev roman “Na Drini Ćuprija” je moja omiljena knjiga, koju sam pročitao mnogo puta, uvek sa dodatnim različitim utiscima. Zato je naš nobelovac moj najdraži pisac od koga sam više naučio nego od svih učitelja, profesora tokom života. Stgli smo do svetski legendarnog mosta, zahvaljujući nobelovcu, sećam se da mi je fascinirajući utisak pojačao pesmom mladića sa šargijom naslonjenog na ćupriju…
„…U lijepom starom
gradu Višegradu,
gde duboka Drina
vjekovima teče…“
I danas se pitam zašto toliko mnogo Užičana sa toliko želje putuje po svetu i na svojim fejs profilima kače razne fotografije prirode, nekih dalekih mora, okeana a nisu upoznali naš užički kraj pa ni ovu lepotu koju sam davno doživeo, sa utiskom kao da je bilo juče. To što sam tada video nikada nije izbledelo iz mojih sećanja. Posle toga sam još više zavoleo naše Užice i sav kraj kojim dominira.
Doneta je odluka da se smeni dotadašnji upravnik Ferijalnog doma Zdravko Kovačević umesto njega je postavljen Nikola Jocić. Protiv Zravka i Dragomira Golubovića je pokrenut disciplinski postupak zbog povrede radnih dužnosti. Rešeno je da će osnovna organizacija SK ispitati Zdravka Kovačevića kao komuniste. Zabranjeno je na “Ferijalnom” točenje alkoholnih pića, prohibicija nije mnogo pogodila posetioce koji su voleli da piju, snašli su se..
.
U kafani “Breza” su uvideli da je restoran – sala isuviše mali da primi sve koji svrate na čašicu – dve ili na ručak, pa su rešili da renoviraju prostoriju koju od kafane deli samo zid u kojoj je do skora bila krojačka zadruga. “Breza” je tako dobila još jednu salu. Odlučeno je da se u toj novoj sali služe jela. U Prvoj su slžili samo one koji piju. Sem po dobroj hrani i kvalitetnoj usluzi, ova užička kafana je bila poznata po toj erskoj duhovitosti. U njoj su nastale mnoge anegdote, koje i dan danas Užičani prepričavaju.
Danas su sve tri kafane “Pariz”, “Truman”, “Breza” u kojima se mogao osetiti taj poseban erski užički duh srušene. „Breza“ je nestala 2008. godine. Da li se negde Užicu mogu danas pojesti „cubok“ jela od iznutrica nije mi poznato. Poslednji put sam pre nekoliko godina pojeo u kafani kod Dunjca gore na Dovarju… Ipak, sačuvajmo stare recepte, kako se bude vraćao turizam u Užice, sigurno će biti pokušaja u vraćanju i tog posebnog užičkog kafanskog duha. Nadam se da i na tome radi Brane Mitrović, jedan od Užičana političara koji nalazi načine da delove nekadašnju užičke tradicije prilagadi ovom otuđenom digitalnom vremenu.
Povodom proslave 25-godišnjice revolucije i osnivanja slovenačke partizanske čete, na zgradi gimnazije Vitomir Čvorović je otkrio spomen ploću a Stanka Laković je otvorila svečanost na kojoj je Pavle Žucer rekao: “U letnjim mesecima 1941. Nemci su počeli iseljavati stanovništvo i u transportima ga prevoziti kao stoku u Srbiju i Hrvatsku, kasnije i u Nemačku. U Srbiji se našlo 10.000 Slovenaca. Došli smo goli i bosi, sa zavežljajima u rukama, bez igde ičega. Mežutim bratski srpski narod primio nas je kao najrođenije”.
Razlog da se ova spomen ploča postavi na Gimnaziju je bio taj što je ispred nje formirana 1941. godine slovenačka partizanska četa koja je brojala 60 ljudi. I taj dan kada je otkrivena spomen ploča su se užički borci zajedno sa preživelim borcima slovenačke čete zakleli da će čuvati brastvo – jedinstvo. Posle su posetili Kadinjaču, Muzej ustanka 1941. a sutradan bili na Zlatiboru.
Na mestu “pogibije” Slobodana Penezića Krcuna nedaleko od Lazarevca gde se pre dogodila nesreća omladinci iz Užica su položili cveće. U Beogradu u krugu studenskog doma na “Zvezdari” je otkrivena bista Krcunu. Danas je to Studenstski dom “Slobodan Penezić Krcun”, u kome živi 759 akademaca, od 11 studetskih domova u okviru Beogradskog univarziteta u okviru studetskog centra sedam je dobilo ime po nekoj ličnosti. Većina domova je dobila i zadržala imena koja su dobila za vreme SFRJ, a neke, poput nekadašnje zgrade „Ive Lole Ribara“ dobile su staro ime (Kralj Aleksandar II). Studenti ih decenijama nazivaju skraćeno Lola, Penezić, Vera, Rifit, Patris, Mika, ali većina njihovih stanara danas ne zna ko su ti ljudi i čime su zaslužili da zgrade u kojima žive nose svoje ime.
U Užičkoj biblioteci su sa nestrpljenjem i malim poklonom čekali ko će se da se pojaviti i postati 3000 član biblioteke. Njzad se pojavila jedna devojčica koja je želela da se upiše. Evo kako je tekao dialog: Kako se zoveš seko? – upitala je bibliotekarka Milka Šunjevarić. – Dragica Čolić. -Kad si rođena? 1951. Godine. – Gde stanuješ? U Carinskoj 13-a. Koju knjigu želiš da ti dam? “Trijunfalnu kapiju” od Remarka. Tako je Dragica postala najbrojni član otkako se biblioteka našla na Trgu u zgradi Društvenog doma. Pomalo zbunjena sa poklonjenom knjigom, Dragica je požurila da ispriča drugaricama šta joj se dogodilo.
Sloboda je pobedila Trepču sa 3:1 a otkriveno je i ime navijča koji joj je pisao pesme, zvao se Veljo:
Zaklatila žunja
na bukovom panju:
“Zaigrala “Sloboda”
u novom izdanju!”
Ponovi l’ se ovo
sa “Slobodom čisto,
Možemo se nadati
i za prvo mesto.
Samo, još je rano
da se radujemo,
“Slobodine” ćudi
dobro poznajemo.
Na kraju bih igračima
ovo hteo reći:
Kolike su premije,
rezultati bi tebali
da budu još veći.
“Terazije” su otvorile dve prodavnice u montažnim objektima koje je proizvodio “Standard” iz Sarajeva. Jednu u naselju “Terazije” a drugu na “Pori”. Adaptirali su i bivšu radionicu “Rakete” kod Oš. Dušan Jerković u magacin.
Restoran “Plaža” se pripojilo “Slogi” koja je rešila da uloži znatna sredstva za adaptaciju.
Brolov orkestar se vratio sa mora i počeo ponovo da svira u Gradskoj kavani. Posle letnjeg zatišja, počele su i igranke sredom i subotom u Domu JNA na kome je svirao Zabavni orkestar Doma JNA koji su sačinjvali neki od članova gradske vojne muzike.
