Dosadno, dosadno, dosadno… Tako su mladi Užičani govorili za ovo leto 1972. godine. Neki su igrali krajcarice ispred Gradske kavane tokom dana, predveče ispred zgrade gde je biblioteka u pozatom “Kec baru” preferans ili poker. U vreme korzoa svi se načičkamo kod Apoteke i knjižare “Pobede”. Neki liftovima izađu na terase visokih zgrada na Trgu pa odatle gađaju prolaznike. Drugi noću uz gitare prave žurke na dečijem igralištu iza robne kuće “Progres” uz alkoholna pića. Stanari okolnih zgrada reaguju, svađaju se, svi psuju a onda dođe milicija.
Očekivalo se otvaranje Omladinskog kluba. Jedino ljubavnim parovima nije bilo dosadno, bili su dovoljni sami sebi, na plaži u Velikom parku ili u osamnestom redu u bioskopu. Kao i pedesetih, šezdesetih godina tako i ovog avgusta 1972. najviše mladih se lečilo od dosade uz Politikin Zabavnik koji se prilagodio vremenu svojim formatom i štampom u boji. Ustvari 6. januara1968. godine predstavljao je istorijski datum za Zabavnik. Tada je glavni urednik Nikola Lekić promenio format izdanja sa novinskog u format časopisa (25×33 cm). Takođe, časopis je počeo da izlazi u boji. Još jedna značajna inovacija bila je strip na više strana u sredini časopisa. Što je bilo idealno i za čitanje na nekim dosadnim časovima u školama. Posleratni Politikin Zabavnik je počeo da izlazi 1952. godine a meni je drago što smo isto godište i što ga čitam odkako sam ovadao tom veštinom, od četvrte godine.
Meni ovo leto nije bilo dosadno, ovoga meseca avgusta sam napunio 20. godina, bio sam kod tetki u Kragujevcu gde sam postao muzički saranik u emisiji “Čavrljanje” Radio Kragujevca. Emisija je važila za pandan tada najslušanijoj emisiji Radio Beogrda “Minimakas”. Povremeno sam vodio program u diskoteci u bašti Doma omladine koji je bio preko puta kargujevačke Gimnazije. To su bili moji početci u budućem profesionalnom radu muzičkog urednika i disko džokeja. Te poslove sam dobijao jer sam imao tada retko znanje iz oblasti svetske ali i naše popularne muzike.
Sedamdesete godine bile su “Zlatne godine” u popularnoj muzici u priči ovoga “dosadnog avgusta 1972.” Odvojiću za muziku više mesta zbog onih koji o tadašnjoj pop muzici ne znaju dovoljno da bi priče iz hronologije sedamdesetih godina pratili udobno i sa interesovanjem. Zlatne sedamdesete su bile posebne što se tiče popularne muzike i vrlo teško je izabrati hitove iz različitih muzičkih žanrova koji si obeležili deceniju. Ipak ću pokušati u budućem pripovedanju da izdvojim one nalepše, a Vi, zahvaljujući vremenu u kome živimo možete ih pronaći i poslušati na Jutjubu. Izvođače sam zapisao po Vukovom “Piši kao što govoriš” a pesme na engleskom da bi ih lakše našli na Jutjubu.
Na samom početku sedamdesetih godina Hard rock, progresivni, art rock i hevi metal zvuk su postizali povremene uspehe i kod ljubitelja roka u Srbiji. Nastanak novih muzičkih žanrova u vidu regea i hip hop muzike postaju vidljivi bez većih komercijalnih uspeha. Ipak, sedamdesete godine su bile godine disko muzike u Evropi poznatoj pod nazivom – Euro disco music, koja postaje popularna širom sveta, sredinom decenije. Pored disco muzike mladi su bili zainteresovani za fank, smut džez, džez fuziju i soul muziku. Rok muzika je igrala značajnu ulogu na zapadnoj hemisferi, dok se pank rock počeo probijati u drugoj polovini decenije.
Prvi veći hit disko muzike došao je iz Amerike, s hitom Van Mck Koja – The Hustle. Njegov uspeh nastavljaju u Americi pevačice Dona Sumer, Gloria Gejnor i Anita Vard, dok je u Evropi glavna disco diva bila Dalida. A onda je disco maniju 1977. godine dovodi do usijanja kultni film Saturday Night Fever (Groznica subotnje večeri) uz nezaboravnu muziku grupe Bi Džiz. Njihov istoimeni muzički album muzike iz filma oborio sve rekorde u prodaji, što je trajalo sve do 1983 godine kada se pojavio kultni album Majkl Džeksona – Thriller.
Nakon godina euforije disco klubovi postaju smatrani kao dekadentna mesta za okupljanje mladih koja su vezivana za drogu i promiskuitetni seks itd. Izrada disco muzike postaje jako skupa i to je bio razlog za pojavu žanra koji je baziran na elektronskoj i sintisajzer muzici poznat kao New Wave – Novi talas, čiji su najpoznatiji predstavnici Blondi – Heart of Glass, Grupa Knack – My Sharona, grupa Devo – Whip it, i Toking Heds – Once in a Lifetime.
Američka rock scena sredinom sedamdesetih je vezana za popularnost hard rock muzike čiji su najznačajnjji predstavnici: Dip Parpl, Led Cepelin, Hu, Nazaret, AC/DC, Blek Sabat, Kis, Blu aster kult i Alis Kuper. U drugoj polovini sedamdesetih uspeh su postigli i Leonard Skajnard, Aerosmit, Boston -More Than a Feeling i Boston – Come Sail Away. Popularnost psihodelik rocka je znatno opala nakon prerane smrti Džimi Hendriksa, Dženis Joplin i Džim Morrisona, kao i raspada Bitlsa.
Kantri rock kao muzička kombinacija još uvek je imala značajno mesto na svetskoj muzičkoj sceni, preko hitova Bob Dilana, Brdsa, Iglsa, Grahm Parsonsa i Linde Roštant. Zvezde progresivnog rocka, zvanog “Arena roka” zbog specijalnih efekata i skoro pozorišnog performansa su bili u Americi: Stil Hart, Frenk Zapa, Blod, Svit i Ters, Stiks dok su u Evropi najpopularnije bile britanske grupe Supertramp i ELO.
Pojava pank muzike dovodi i do nastanka pank rocka čiji su prvi predstavnici u Amerci bili Ramons i Blondis. Stari dobri blues rock i tada moj omiljeni pravac, još uvek je držao svoje stalno mesto zahvaljujući Erik Klaptonu, ZZ Topu i Džordžu Torogudu.
Pevljivi, soft rock kod nas zvani pop rok je doživljavao veliku uspeh, najpoznatije grupe su bile: Karpenters, Džackson 5, Osmondsi, Kvin, Gres Hu i Baj Siti Rolers. Popularnosti ove vrste muzike su znatno doprineli indivudualni vokali i predivni hitovi pevača Tom Džonsa, Engelbert Haperdinga, Leo Saera, Rod Stjuarta itd, Zatim, divni ženski glasovi Šer koja se smatra ikonom stila, dok njena muzika i dalje odoleva testu vremena. Zatim, Dione Varvik, Barbre Strejsid, Karle Simon, Rite Kulidž i Helen Redi uz posebnost Tine Tarner. Povremene hitove u pop roku su imali i Karol King – It’s too late, Džems Tejlor, Bili Ajdol, Čikago i britanska grupa Flitfud Mek čiji je album ‘Rumours’ bio najprodavaniji album sedamdesetih.
Iz popularne kantri muzike izdvoio bih izvođače: Don Mek Klafina, Džoni Mičel, Džekson Brauna, Pol Sajmona i Kris Kristoferson. Ranih sedamdesetih se raspao izavaredni duet Sajmon i Garfankl i započeo početak solo karijere Dijane Ros koja je do tada bila u grupi Ramones.
Posle disko muzike, fank muzika je bila najpopularnija u toku sedamdesetih godina. Ova vrsta muzike je nastala pod uticajem afro američkih muzičara, a karakterišu je izraženi ritam u odnosu na melodiju uz upotrebu basa i wah wah zvuka. Najpoznatiji predstavnici te vrste muzike su bili: Džems Braun, Stevi Vonder, Slaj End D Famili Ston, Komodors, War, Zapp, Braća Džonson, Kol end d Gang, Rufus i Metersi.
Fenomen pop scene sedamdeseth svakako predstavlja grupa The Jacksons 5 – petoro braće koji su uspeli da na svom prvom albumu ostvare četri hita koji su bili nedeljama na vrh top lista – I want you back, ABC, The Love You Save, I’ll be there.
Na evropskoj muzičkoj sceni sedamdesetih godina pop muzika doživljava takodje veliki uspeh koji je započet švedskom grupom ABA nakon pobede na Evrosongu sa pesmom -Waterloo, dugo će se pamtiti njihovi brojni hitovi. Izdvojio bih – The Dancing Queen i Take a Chance on Me. Neosporno da je najveći pop pevač tog vremena bio Elton Džon čiji hitovi – Crocodile Rock, Goodbye Yellow Brick Road, Bennie and the Jets, Don’t Go Breaking My Heart se slušaju decenijama.
Evropska rock scena je već na samom početku decenije doživela šok nakon raspada Bitlsa čiji poslednji hit – Let It Be je upravo objavljen 1970 godine. Nakon razlaza grupe Džon Lenon, Džordž Harison, Ringo Star nastavljalju uspešno solo karijere, dok Pol Makartni formira novu grupu Wings. Ubrzo grupa Wings promoviše svoja dva hita – Silly Love Songs, My Love dok Harison snima čuveni hit – My Sweet Lord.
Najpoznatiji predtstavnici na evropskoj sceni hevi metal pravca tada su Led Cepelin, Blek Sabat, Dep Parpl, dok se pod njihovim uticajem kasnije pojavljuju i Džudas Prist i Motorhead.
U toku sedamdesetih godina na evropskoj sceni progresivni rock pod uticajem bluza i psihodelik rocka iz 60 tih godina doživljava veliki uspeh. Aranžmani pesama vrlo često koriste elemente klasičnog džeza ili delove nekih lokalnih muzika iz različitih delova sveta, dok je tekst apstraktan i baziran na fantaziji. Najpoznatiji predstavnici ove vrste muzike su bili : Yes, Dženezis, Pink Flojd, Džethro Tall, Soft mašhina i Emerson, Lajk & Palmer.
Hipi pokret je doneo novi način razmišljanja Tadašnji hipici bili su ljudi siti rata, nepravdi, različitih diskriminacija. Želeli su društvene promene, organzovali su mirne proteste, na nasilje su odgovarali ljubavlju. Hipici su se zalagali ne samo za političku revoluciju već i revoluciju unutar svakog pojedinca kao individue. To je bilo vreme u kome su se okupili talentovani muzičari, pesnici, pisci, različiti progresivni mislioci, studenti i radoznalci, ljudi spremni na velike i temeljne promene. Hipi pokret je krajem šezdesetih doživeo svoj vhunac ali se isto tako i vrlo brzo se ugasio, barem onaj dominantni, masovni deo pokreta. Mnogi teoretičari tvrde da je revolucija pojela svoju decu, a od one generacije glasnogovornika koji su na Vudstoku zagovarali napredne ideje većina nije doživela da vidi šta se pokretom kasnije dogodilo.
Posle hipi pokreta u Engleskoj početkom sedamdesetih god pojavio Glam ili gliter rock koji karakterišu izvodjači sa specijalnim kostimima, stilom, ponašanjem, sve je bilo dozvoljeno samo da bude ekscentrično. Predstavnici ove vrste pravca su Dejvid Bovi, Roksi Mjuzik, Mod d Hupl, Mark Bolan i Ti Reks.
Najpoznatiji predstavnici evropske scene što se tiče soft rocka su bili Flitvud Mek, 10cc, Mungo Džeri, Rod Stjuart, Ket Stivens, Stivi Vinvud i Elton Džon, dok su popularni i inovativni predstavnici pank roka Seks Pištolj i Kleš. Sedamdesete godine donose iz Australije na vrh top lista, grupu AC/DC i njihov album – Highway to Hell.
Neizbrisiv trag na muziku sedamdesetih godina je ostavila pojava rege zvuka koji je nastao zahvaljući grupi Wailers koju su osnovali Bob Marli, Piter Toš i Bani Vajler tokom šesdesetih godina svirajući tada ska i rok stedi muziku. Početkom sedamdestih Walers uvode regae zvuk, ali se grupa uskoro raspada 1974 godine, a Bob Marley nastavlja svoju vrlo uspešnu karijeru koju najbolje ilustruju hit – No Woman, No Cry’ i album ‘ Exodus’ sa tri velika hita – Jamming’, Turn Lights Down Low’, One Love’.
Naravno 1972. i opšte sedamdesetih godina je bila veoma važna i za jugoslovensku muzičku scenu ali to ću ostaviti za sledeći mesečni nastavak u ovoj hronologiji. Ove 1972. i opšte tih godina najviše sam voleo predivne pesme omilenog mi pevača Arsena Dedića i druge sentimentalno romantičnič pesme naše muzičke scene koje su prijale mojoj mladoj, zaljubljenoj duši.
Sada kad smo prisetili muzičke scene sedamdesetih da nastavimo čaršisku avgustovsku priču 1972. Godine. Letnju čamotinju užičke čaršije razbije vest da je fudbaler Milovan Đorić nekadašni igrač “Slobode”, tadašnji igrač “Crvene zvezde” i reprezentativac osuđen na mesec dana zatvora. Kada se vratio sa Zlatibora gde je popio, Đorić je na Trgu sreo sa svojim ranijim prijateljem Miladinom Vukašinovićem ovdašnjim prodavcem sa kojim u poslednje vreme nije bio u dobrim odnosima. Došlo je do svađe a potom i do tuče. Đorić je nogom udario Vukašinovića a zatim su se uzajamno tukli. Milicioner Stanša Milojević je pokušao da ih razvadi ali mu je Đorić opsovao “majku seljačku”, pa je ovaj upotrebio pendrek i udario ga preko leđa, tada je Đorić pokušao da udari milicionera nogom u stomak što je ovaj uspeo da izbegne. Kasnije je savladan i priveden kolma u stanicu milicije gde je proveo noć. U svojoj izjavi poznati fudbaler se branio da je bio pripit i da ga je Vukašinović izazvao negirajući negove fudbalske kvalitete…
Izabran je novi načelnik psihijatriske klinike u Užicu dr. Bora Bogdanović. Dotadašnji načelnik dr. Božidar Dželebdžijić otišao je da radi u Kotor.
Na evropskom šampionatu studentskih reprezentacija u fudbalu koji je održan u Rumuniji Jugoslavija je osvojila srebrnu medalju. Kostur reprezentacije su sačinjavali fudbaleri užičke slobode Mijatović, Jagodić, Lalović i Bošković. Sva četvorica su odigrali svih šest utakmica. U odbrani Mijatović i Jagodić a u navali Bošković koji je pstigao dva gola i Lalović koji je dao čak četiri.
Na Glavnoj ulici preko puta bloka “C” baš ispred Čančove saračke radnje pojavila se rupa duboka trideset santimetara… posle mnogo razvaljenih guma, razbijenih vozila i udarenih glava, nadležni nisu reagovali. Čančo se setio, uzeo je kredu i ocrtao debelo oko rupe da bi bila što uočljivija.
Jedna od najpoznatijih kafana u blizini Užica bila je kafana Ilije Vasilijića iz Zaglavka. Često su Užičani oni koji imaju kola dolazili do IIije na dobru hrani i hladno piće. Subotom i nedeljom je bila i gužva a iz džuboksa se čula zabavna muzika, cene popularne kao u nekom sidikalnom bifeu koji se dotira… Ilijina kafana je bila poznata po odličnoj šljivovici uz koju je dobro meze vraćao onaj strai kafanski štimung, šale, viceve.
Evo jednog istinitog koji se dogodio baš tu u Ilijinoj kafani. Pre sedam meseci pozajmi tu kod Ilije jedan stariji Užičanin mađem novac s tim da mu vrati kad primi platu. U nedelju se ponovo sreli. Srtariji onako ljut zapita šta bi s dugom. Rekao sam vam da ću vratiti kad primim platu, ništa ne brinite, – odgovori mirno mladić. A koliko si ih dosada primio? Nijednu majstore. Još sam nezaposlen. Majstor se otkravi i naruči mladiću piće.
Odavno Zlatibor nije privukao toliko posetilaca kao ovoga leta. Vreme sunčano, vazduh banjski lepote koliko duša ište… Gosti sve zaboravili hoće da ga unište. Zašli u jegove zelene šume i livade, raspojasali se, izležavaju se jedu, ostavljaju za sobom konzerve, kore od lubenica, ugriske, kese, kutije, novine. Na prozorima hotela “Palisad” vise gaće, ženski kombinezoni i ostali intimni veš. na tersi kod jezera stare izlmljene stolice i stolovi iskrazni stolnjaci, wc tu pored u takom je stanju da je bolje da je zatvoren. Jezero odavno zaboravleno, nema čamaca za iznajmljivanje kojih je bilo čak i petnest godina ranije kad je Zlatibor većinom bio samo užičko izletište. Partizanske vode ogromno gradilište grade se sve veće i veće vile one prve napravljene: Bioktoša, Osiguravajućeg zavoda, Valjaonice bakra, Privredne komore i tada su delovale veoma skromno čak neugledno. Pored novoizgrađenih vila rovaš: umesto cveća ukrasno šiblje, gole ledine, ostaci građevinskog materijala, žice ili trnje umesto međa, stara abalaža razbacana svuda. Zlatibor pun nekada bistrih potočića, sada su bili prljavi i zagađeni. U zlatiborskim selima došla stuja kupili radija i televizore, često se moglo videti da nose tranzistor idući za ovcama ili okačen na rogu vola uprgnutog u kola.
Zlatiborske devojke većinom su se Užicu školovale. “Ma, vala, slušaj dokon pop i goveda krštava, te i oni. Rano, ona moja što mi je dolje Užicu u školi, diže se u neđelju, ovu prošlu, i po kiši brate moj oće da se prebaci u stan na vreme, ne bi li gledala na televizoru nekakav Pejton. Dosadi mi s tim svake neđelje. Rek’o sam joj, vala prodaću šta bilo da kupim i taj televizor, slomi se dijete… i žao mi ga brate”. Reče Jedan Zlatiborac na užičkom pijacu avgusta 1972. godine.
