Милош Познановић – Писма и разгледнице са дозом ерског хумора
15/09/2023
На разгледници је раскрсница испред Прве Основне школе и пролазник на коњу.
На разгледници је раскрсница испред Прве Основне школе и пролазник на коњу.
У времену између два светска рата намена јој је промењена и у њој на спрату је почео са радом „Тон биоскоп Луксор”, први у целом ужичком крају.
„Доња чаршија“ или „Доња варош“ је стари назив за данашњи западни део најужег подручја Ужица са обе стране главне улице, од Мегдана и Трга партизана до Алексића моста.
Један од последњих великих послова које је урадила ЈКП Нискоградња у Ужицу је реконструкцији Улице Кнеза Лазара и дела улице 1300 каплара.
Бити „Титов пријатељ“ је у том времену значило много. Илија је постао ужички државни фотограф.
Од првих фотографија Илије Лазића које је направио у својој дванестој години, 1912. до 1966. год, када је напустио овај свет, остало је десетина хиљада фотографија.
Реткост је данас наћи фотографију на којој и данас постоје куће из Старог Ужица.
Ту где је данас књижара Службеног гласника, у предратном локалу Никачевића, била је једна од најпопуларнијих ужиких продавница шездесетих и седамдесетих година, продавница “Дрина”.
Неко ми је рекао: “Снег је на тим дрвима прво стизао у Ужице”.
Кафана “Зелена пијаца” била је позната по изврсној кафи, коју су набављали код трговца Шукића, који је пржио и млео кафу и продавао је на меру.
Атеље “Вукосава” од мајстра Лазића је овековечио многобројне породице, како градске, тако и сеоске.
Излог фотографске рање Лазића био је стална изложба ужичких ликова, а Биоскоп „Луксор“, преко пута, омиљено место и прозор у свет.
Ту на “Дрварском пијацу”, преко пута Прве основне школе, на углу раскрснице, била је кућа ужичког хронолога са фотоапаратом Илије Лазића.
Јово Росић је живео сам у старој стабеној згради код Ткачнице.
И Ђулаића и Касапчића мостови су све до свог рушења 1944. били корисни украси Ужица и његове реке Ђетиње.