Откако знам за себе, у пекари „Код Шуљаге“ се спремала аутентичана ужичка „лепиња са све“ и пекли јагњићи и прасићи. Појавио се у новије време и тај назив „ужичка комплет лепиња“, јер се неко ван Ужица, у покушају прављења ужичког специјалитета, постидео тог „са све“. Наравно, нама Ужичанима то „са све“ је једини аутентичан назив од старина. Урбана легенда каже да ју је тако назвао неко ко није могао да се сети шта све у њу иде. Има лепиња посебно са кајмаком, посебна са претопом, а кад се дода јаје и све то измеша и запече у пекарској фуруни на букова дрва, онда настане енергетска бомба звана „Лепиња са све“, најчувенији ужички специјалитет, баш онако како се припрема „Код Шуљаге“.
Пре много година сам на диктафон снимио власника Милана Лазића, који ми је испричао сарински рецепт: „Печена, танка, растресита лепиња се мало издуби по унутрашњем ободу, пошто се најпре исече ’поклопац’. Затим се несебично намаже старим кајмаком, па се на кајмак дода јаје, по могућству од кокошака које су слободно кљуцале по двориштима… Затим се кајмак и јаја размуте, лепиња се запече у крушној пећи и прелије по средини топлим претопом. Тамо где се не печу јагњићи и прасићи нема ни свежег претопа, па то опет није аутентична лепиња са све…“
Лепиња са све је права и за ноћобдије који су некад у групама чекали у цик зоре испред Шуљагине пекаре, да се Милан смилује и отвори врата да поједу лепињу и оду на починак. Лепиња са све се једе брзо, најслађе је прстима, а вари споро, нема глади дуже време, довољна је за 24 сата. Најпре се комади поклопца умоче у не баш печени део на површини лепиње, затим је преломите и уживате у средини и на крају сладите добро испеченим крајевима…
У Ужицу данас (2018.) лепињу са све тј. комплет лепињу, нуде све пекаре и бурегџинице, ресторани са традиционалном кухињом, али су најцењеније и најукусније „Код Шуљаге“, „Код Луке пекара“ Луке Тодоровића… Поступак припреме овог ужичког специјалитета је 2005. године заштитио син Милана Лазића, Драган Лазић, власник данас најстарије ужичке пекаре „Шуљага“. Пекара се налази на „Мегдану“ у улици Петра Ћеловића и синоним је за ужичке пекаре и лепињу са све.
У тој старој пекари “Код Шуљаге”, у срцу града, на месту настанка ерског гурманског изума прве класе, заштићеног у Заводу за интелектуалну својину, Драган Лазић се бави искључиво припремом лепиње са све на традиционалан начин и наравно пече јагњад и прасад у својој легендарној пекари. Све се ту још увек припрема у старој зиданој фуруни, која се ложи буковим дрвима. Драган је сачувао доста и од ентеријера старе пекаре… За потребе ужичке манифестације “Жестивал”, Драган је припремио највећу лепињу за све на свету.
Завиримо у ужичку пекарску прошлост. После првог светског рата на истом месту где је данас пекара „Шуљага“ отворио је кафану и пекару пекар Влајко Чарапић. Након укидања приватних радњи после Другог светског рата, пекару је од Општине добио у закуп пекар Радомир Шуљагић, а касније и откупио. Временом се у народу усталио назив „Код Шуљаге“. Милан Лазић ту долази на занат 1953. године, код свог кума. Кад је Радомир остарио 1968. године, Милана је поставио за ортака, с тим да годину дана ради џабе, а Шуљагић да узима зараду. Овај договор се одужио на три године, када стари мајстор излази из посла, уз услов да се име пекаре “Код Шуљаге” сачува, што је и учињено. Будући да Шуљага није имао наследнике који би наставили посао пекара, Милан је преузео посао. И већ пуних 46 година комплет лепиња је нешто чиме моге да се похвале Лазићи и Ужице. Драган је преузео посао од оца Милана, а назив радње је остао исти, из поштовања према мајстору… Ужичка традиција.
