Гастрономски празник, кад цео Мачкат мирише на пршуту

1618

“Довољно ми је да купим фртаљ хлеба, одем на Пршутијаду стопом и дубоко дишем онај зачињени ваздух мирисима сувог меса, загризем хлеб и опет пуним плућима удахнем па хлеб, и ја сит.” Милун, штедљиви Ерцов.

На 18. Пршутијади у Мачкату (фото Милош Цветковић)
На 18. Пршутијади у Мачкату (фото Милош Цветковић)

Мачкат се налази на идеалној надморској висини за сушење пршуте на 700 метара, на подручју где се “руже ветрова” мешају, медитеранска и континентална клима. Зато се већ 18 година, од 2001, баш у Мачкату организује пршутијада, сајам сухомеснатих производа.

Један од лепших штадова (фото Милош Цветковић)
Један од лепших штадова (фото Милош Цветковић)

Ужичка пршута је специјалитет краја, сушено говеђе, свињско или овчије месо. У ужичком крају најчешће се припрема говеђа пршута. Начин припреме није мењан стотинама година. Важно је добро месо усолити, затим је потребно да добро одлежи у саламури и на крају потребна је искуство да се пршута квалитетно осуши у сушари. Та добра ужичка пршута је била основни разлог да се организује сајам сухомеснатих производа у златиборском селу Мачкат. Ту у Мачкату је и највећи прозвођач пршуте у ужичком крају, на далеко познато предузеће “Златиборац”.

Штанд познатог предузећа "Златиборац" (фото Милош Цветковић)
Штанд познатог предузећа “Златиборац” (фото Милош Цветковић)

Записано је да се пршута производила у Окружју рујанском још у средњем веку и продвала на далматинским и другим пијацама. Сама реч пршута је италијанског порекла. Први дућан ужичког сувог меса и сланине отворио је у Београду Добросав Атанацковић, Малишин брат, 1892, а нешто касније Нићифор Милановић. После њих је отворено још петнаестак радњи.

Штанд легендарног Рада Шопаловића, победника из Мачката
Штанд легендарног Рада Шопаловића, победника из Мачката

Највећи промет пршуте у време старога Ужица имали су Богдан Златић и Здравко Антонић, који су годишње продавали и до 50.000 кг сувог меса. Ужички трговци су осим Београда, ужичком пршутом снадбевали Шабац, Ниш, Скопље, Нови Сад, Земун, Панчево.

Не зна се шта је укусније и лепше
Не зна се шта је укусније и лепше

“Пршутијада” у златиборском селу Мачкату представља најбоље произвођаче из ужичке и чајетинске општине. Због њихових производа: говеђе и свињске пршуте, стеље, сланине, кобасица и сл, окупи се и до 15.000 посетилаца из земље и иностранства. Сајам је такмичарски, на њему се бирају понајбољи, може се рећи српски сухомеснати производи, као и њихови произвођачи. Током ових 18 година од како траје “Пршутијада” могу се сем “Златиборца” издвојити стални учесници, а и добитници на последњој јубиларној пунолетној 18 Пршутијади: Најквалитетнију говеђу пршуту изложио је Александар Радојичић, прву награду за ужичку кобасицу добио је Александар Челиковић, Марко Стојановић ће 18. “Пршутијаду” памтити по златној медаљи за сланину, а Никола Брковић за стељу.