Римских споменика, који припадају епиграфској збирци ужичког музеја, има 29. Од тога 6 жртвеника и 14 надгробних споменика типа ципуса, стеле и коцке. Остало су споменици типа лавова, који се својим посветама и рељефним представама уклапају у типичне споменике западне Србије и источне Босне, односно источног и југоисточног дела римске покрајине Далмације. Ти споменици су белези, неми сведоци боравка Римљана на простору Ужица и његове ближе околине.
Нажалост, споменици су годинама пропадали, из деценије у деценију, уместо да сведоче о Ужицу као старом европском насељу. Неки од њих су су били права изложба неодговорности, доказ да заиста о историји оној пре 1941. нисмо водимо рачуна деценијама, што се из приложених фотографија, које су фотографисане током кампање коју смо радили на ТВ 5 Ужице у другој половини прве деценије 21. века, са предлогом да се римски белези збрину у лапидарију у једном од некадашњих тунела трезора зргаде предратне народне банке, у којој је данас народни музеј. Неке прилоге из те добровољне компање су пренеле и друге телевизије. Да ли је то помогло археологу Љиљани Мандић да се та идеја и оствари, никада нисам сазнао, али када ми је Љиљана послала њену књигу, мислим да ми се на тај веома леп начин захвалила.
Један од циљева сајта “Ужичанствено” је да се што мање тога из прошлости Ужица заборави, било то оно добро или лоше…
Споменик на плажи некада је стајао на бетонском постољу ишаран спрејовима. У профилисаном раму, на споменику, натписно поље удубљено је без текста. Горе су две гирланде у профилисаним пољима. На десној бочној страни су представе шумског дрвета, видљиве само са десне стране. Горе гирланде. Овај споменик је пронађен у Ужицу, али податак где је пронађен изгубио се у времену. Највероватније се то догодило у првој деценији 20 века.
У близини њега се налазе се још два камена, по мени то су само обичани полуобрађени монолити нађени у близини, који су се игром случаја ту нашли.
Код степеништа према 4. основној школи била су два споменика. Први са леве стране, надгобни споменик од кречњака, у облику квадра, доста је оштећен. Напред, у натписном пољу текст потпуно избрисан. На бочним странама у профилисаним пољима Атис у типичном стању жалости. На обе стране доле винова лоза. Споменик је нађен у близини бивше Кремића кафане. Са десне стране степеница, које воде ка школи, био је надгробни споменик од кречњака, у облику квадра. На плитко уоквиреном пољу, натпис потпуно избрисан. Доле, орнамент лишћа и грана винове лозе, слабо видљив. Лева бочна страна очувана. У плитко уоквиреном пољу Атис у ставу жалости. И овај споменик је нађен на месту где и предходни.
Године 1961. у општој грађевинског еуфорији, тада када је федерација обезбедила средства да се један коплетан град посвети комунистичкој победи и Јосипу Брозу, три су значајна римска споменика узидана у потпорни зид на улазу у место звано “Борићи”, на брду изнад музеја. Од тада су ови споменици изложени најгорим временским условима и непогодама, као и деловању корова. Један од ових споменика потврђује име места које се налазило на месту данашњег Ужица, келтског, а касније римског Капедунума. То су следећи споменици:
Овај споменик од кречњака, напред у уоквиреном пољу, горе лучно засведеним, представља коњаника раширених руку, који у левој руци нешто држи. Нађен је у Ужицу, на месту где је изгубљен у времену. По мојој архиви, али не могу да будем 100% сигуран, овај споменик је пронађен у близини Каменог корита.
На истом месту је надгробни споменик од кречнака, плитко удубљено и уоквирено натписно поље, доста оштећен са горње леве стране, а текст избрисан. (Овај споменик говори и о стручности оних који су га узидали у позиду, окренули су га наопако.
Следећи римски споменик је један од најзначајнијих споменика, зато ћу му посветити више пажње. Жртвеник је од кречњака, димензија 1,00 x 0,45 м. Горе акротерије у угловима, а у средини орнамент који више није видљив (Вулић: букранион). Нађен у Ужицу и пренет у ужичку гимназију, а одатле је 1961. године узидан на позицији до предходног. На њему пише, по археологу Вулићу:
L(ibero) p(atri) Cap(eduni)
T. Aurelius Pro
vincialis
ob honorem
IIviratus
v(otum) s(olvit). I(ibens) m(erito)
Вулић је скраћеницу Cap(…) у натпису овог, као и наредног споменика, разрешио као Cap(eduni), сматрајући да је реч о имену античког града (municipium Capedunum) на територији Ужица.
И следећи споменик је веома битан. Жртвеник је, од кречњака, димензија 1,00 x 050 м. Да се наслутити да је горе на капитолу била розета. Нађен је у Ужицу, на локалитету “Пашиновац”, на имању Раца Дедовића, пренет у ужичку гимназију, а 1961. узидан у овај потрпорни зид, где стоји до претходног. По Вулићу, текст се чита:
Lib(ero) p(atri) C(apedunensi)
T. Aur(elius) Ni
grinus
cas(rum) p(ro) p(arte)
Када сам проучавао ужичке римске споменике уграђене у ову позиду, приметио сам да је поприлично испуцала, нарочито у делу више споменика и да постоји опасност да се сруши, као она на Слануши. Ту и тамо вода је спрала малтер око камења, па постоји опасност да се неки сурва на улицу испод (Димитрија Туцовића на Доварју). Зато користим прилику да на време скренем пажњу. Када би се уклонила пузавица, која одозго прекрива позиду, камење које може да се отисне засигурно би се видело. У сваком слушају и ове важне историјске белеге о трајању насеља Ужица треба преселити у лапидариј Народног музеја.
Некада су се споменици пре лапидарија налазили у дворишту музеја, код врата тунела зв. “Дрвљаник”, нису били наткривени и били су изложени утицају времена. Тај део дворишта је доста влажан, што се види и са снимљених фотографија. Ту је био жртвеник од кречњака, димензија 1,05 x 052 x 032 м, по средини натписног поља косо поломљен, горе акротерије у угловима, а у средини розета. Нађен је 1900. године на месту где је позориште на тргу, где је некада била Артиљеријска касарна, пренет у ужичку Гимназију, а одатле 1948. године у Музеј. На њему је текст који се, по археологу Вулићу, чита:
I(ovi) o(ptimo) m(aximo) Partino
C. Iulius Rafus
trib(unus) coh(ortis) mil(iariae)
Del(matarum) pro sal(ute)
i l(ibens) p(osuit)
Знаци за растављање речи у реду 1 и 2 су у облику тачака. По Вулићу, у реду 5 и 6 израдирано име царево, а у реду 3, између речи цох(ортис) и мил(иариае), једна од пола избрисане вертикална црта, вероватно бр. И.
Следећи надгробни споменик је од кречњака, облика квадра, димензија 1,62 x 0,64 x 08,9 м. При врху, на углу предње и леве бочне стране, незнатно оштећен. Напред, у троструко профилисаном натписном пољу, текст потпуно избрисан. Горе две гирланде, а при дну споменика суд из кога извире винова лоза, која уоквирује и ивичне стране натписног поља. На бочним странама у профилисаним пољима лево и десно преставе Атиса у обичајном ставу жалости . Изнад поља гирланда, а при дну гроздови винове лозе.
Нађен у селу Јежевици, локалитет “Црквенац’, пренет 1932. на имање Станимира Јелића, а одатле 1951. у музеј.
Следећи споменик је сличан предходном, такође нађен у Јежевици, на истом локалитету. И он је 1951. пренет у музеј. На фотографији су оба споменика: лево први, десно други
Наредни споменик је од такође од кречњака, облика квадра, димензије: 1,62 x 0,84 x 080. Са предње и десне бочне стране, при врху и при дну, доста оштећен. Напред у профилисаном раму, удубљено натписно поље, а текст потпуно избрисан. На левој бочној страни, у профилисаном пољу, рељефне представе гирланди, између којих су, једна изнад друге, некада биле видљиве три људске главе. Сада видљиве само најниже, а средња се једва надзире. Између средње вијуге обе гирланде и оквира, назире се по једна већа птица. На десној бочној страни, у удубљеном пољу, цветне волуте, а изнад и испод њега делимично видљиви биљни орнаменти. Нађен је у селу Отњу, код куће Јована Бонџулића.
Надгробни споменик од кречњака у облику коцке, димензија 0,60 x 0,66 x 0,77 м. Са предње стране доста оштећен, а десна бочна страна одломљена. Напред, у удубљеном пољу, мушкарац лежи на клини, а десно од њега седи жена у дугој хаљини, окренута ен фаце. На бочној страни коњаник који, изгледа, држи лук. По подацима код Н. Вулића, на десној бочној страни некада је била видљива људска фигура.
Овај споменик је био постављен на пијаци у Ужичкој Пожеги 1862. године, а одатле 1948. пренет у музеј. Сада је у лапидарију музеја.
Ово су били споменици до којих сам као обичан грађанин Ужица могао да дођем, да их додирнем и фотографишем, током мог истраживања и прикупљања грађе за фикцију “У долини реке Диотис”. Споменике који су у то време били у депоу Народног музеја, описала је Радмила Зотовић у једном од “Ужичких зборника”. У данашње време их можете видети у лапидаријуму.
Године 2011. је у ужичком Народном музеју откривен Лапидаријум античких споменика, пронађених на подручју Ужица и околине, који су у античком периоду били део римске провинције Далмације. Избор споменика и архитектонске пластике настао је као резултат дугогодишњих истраживања великог броја научника, а ауторка изложбе је била археолог Љиљана Мандић. За реализацију више пројеката Народног музеја у Ужицу у 2011. години, Министарство културе је издвојило 4.361.000 динара, од чега је три милиона динара издвојено за отварање лапидаријума. Сталну поставку чине 23 експоната.
