У Марту месецу 1960. године, у биоскопу “Златибор”, играо је вестерн “Линија за Таксон” и “Валентино”, филм о највећој звезди немог филма. На сцени позоришта изводиле су се представе “Блудница достојна поштовања” и “Дама са камелијама”, коју је играла глумица Анкица Станојевић. Ужичко позориште је добило свој аутобус од савета за кутуру НР Србије. У Дому армије је гостовало Атеље 212 са преставом “Чин-чин”, у којој је су главне улоге играли Љуба Тадић и Љиљана Крстић. Драмска секција Економске школе је извела комедију “Свет” Бранислава Нушића. Такође, у Економској школи је одржано предавање о сексуалном васпитању, предавач је био др Милан Занковић, који је нарочито истакао “штетан утицај порнографске литературе и еротских филмова на правилно сексуално обавештавање и васпитавање омладине”. Удружење медицинских радника је усвојило одлуку да бесплатно изврши вакцинацију деце и омладине у школама и на радним акцијама. Основан је управни одбор подружнице просветних и научних радника Ужица, за преседника је изабран проф. Бранко Ковачевић, а за секретара учитељ Милош Пауновић. Одржани су и избори за општинско веће.
Ужичко ауто-транспортно предузече “Ласта” купило је шест нових аутобуса, три из Мађарске и три из фабрике аутомобила из Прибоја. У Југославији је тада била велика потреба за аутобусима, а како их није било довољно, путници су вожени у камионима. ФАП, по потписивању лиценце са компанијом Саурер Wерке, креће у производњу и аутобуса, међутим, нити једна каросерница није имала довољне капацитете како би се задовољило тржиште. Зато се током педесетих и почетком шездесетих на истој основи израђивало доста различитих аутобуса. Ово су неки ФАП-ови из тог периода, које је користила ужичка “Ласта”, и која је мало касније, због истоименог београдског транспортног предузећа, променила име у “Ракета”.
Биле су стварно три “Ласте” у Србији: београдска, ваљевска и ужичка. Београдсака је остала, а Ваљевци своју преименовали у “Стрела”. Урбана легенда каже да Ужичани нису могли да се договоре, па позвали Пипељу, а он им рекао: – “С краја на крај света, најбрже ће вас одвести ракета”. И Миодраг Петровић би кум будућем једном од највећих транспортно-превозних српских предузећа.
А ту је и фотографија, како је то изгледало у пракси, за коју је Ужичанин Миодраг Дробњаковић рекао: “Мислим да је шофер Станимир – Цане (муж Раде шоферке), а кондуктерка Ана Лазић. Личи ми да је сликано испред данашње пекаре “Гудурић”, на Липи, код улаза на пијац.”
Овога месеца су се догађала разна “чудеса”. Овца пољопривредника Вукашина Радовића из Јабланице ојагњила је четворо јагњића. Ловци Бранко Ђуровић и Миомир Видић кренули у лов на зечеве и у атару села Дубоко су убили вука од 60 килограма, донели су га окаченог на мотку до Видићеве куће, где су животињу одрали и однели у предузеће за откуп коже. Тек тада су дознали да нису убили вука већ пса вучјака.
Лопови су обили тада једину ужичку робну кућу “Обнова” и продавницу на Липи, “Фрушка гора”. Ухваћени су у току ноћи. Били су то Живорад Аксентијевић и Душан Милојковић из Крагујевца.
