U Martu mesecu 1960. godine, u bioskopu “Zlatibor”, igrao je vestern “Linija za Takson” i “Valentino”, film o najvećoj zvezdi nemog filma. Na sceni pozorišta izvodile su se predstave “Bludnica dostojna poštovanja” i “Dama sa kamelijama”, koju je igrala glumica Ankica Stanojević. Užičko pozorište je dobilo svoj autobus od saveta za kuturu NR Srbije. U Domu armije je gostovalo Atelje 212 sa prestavom “Čin-čin”, u kojoj je su glavne uloge igrali Ljuba Tadić i Ljiljana Krstić. Dramska sekcija Ekonomske škole je izvela komediju “Svet” Branislava Nušića. Takođe, u Ekonomskoj školi je održano predavanje o seksualnom vaspitanju, predavač je bio dr Milan Zanković, koji je naročito istakao “štetan uticaj pornografske literature i erotskih filmova na pravilno seksualno obaveštavanje i vaspitavanje omladine”. Udruženje medicinskih radnika je usvojilo odluku da besplatno izvrši vakcinaciju dece i omladine u školama i na radnim akcijama. Osnovan je upravni odbor podružnice prosvetnih i naučnih radnika Užica, za presednika je izabran prof. Branko Kovačević, a za sekretara učitelj Miloš Paunović. Održani su i izbori za opštinsko veće.
Užičko auto-transportno preduzeče “Lasta” kupilo je šest novih autobusa, tri iz Mađarske i tri iz fabrike automobila iz Priboja. U Jugoslaviji je tada bila velika potreba za autobusima, a kako ih nije bilo dovoljno, putnici su voženi u kamionima. FAP, po potpisivanju licence sa kompanijom Saurer Werke, kreće u proizvodnju i autobusa, međutim, niti jedna karosernica nije imala dovoljne kapacitete kako bi se zadovoljilo tržište. Zato se tokom pedesetih i početkom šezdesetih na istoj osnovi izrađivalo dosta različitih autobusa. Ovo su neki FAP-ovi iz tog perioda, koje je koristila užička “Lasta”, i koja je malo kasnije, zbog istoimenog beogradskog transportnog preduzeća, promenila ime u “Raketa”.
Bile su stvarno tri “Laste” u Srbiji: beogradska, valjevska i užička. Beogradsaka je ostala, a Valjevci svoju preimenovali u “Strela”. Urbana legenda kaže da Užičani nisu mogli da se dogovore, pa pozvali Pipelju, a on im rekao: – “S kraja na kraj sveta, najbrže će vas odvesti raketa”. I Miodrag Petrović bi kum budućem jednom od najvećih transportno-prevoznih srpskih preduzeća.
A tu je i fotografija, kako je to izgledalo u praksi, za koju je Užičanin Miodrag Drobnjaković rekao: “Mislim da je šofer Stanimir – Cane (muž Rade šoferke), a kondukterka Ana Lazić. Liči mi da je slikano ispred današnje pekare “Gudurić”, na Lipi, kod ulaza na pijac.”
Ovoga meseca su se događala razna “čudesa”. Ovca poljoprivrednika Vukašina Radovića iz Jablanice ojagnjila je četvoro jagnjića. Lovci Branko Đurović i Miomir Vidić krenuli u lov na zečeve i u ataru sela Duboko su ubili vuka od 60 kilograma, doneli su ga okačenog na motku do Vidićeve kuće, gde su životinju odrali i odneli u preduzeće za otkup kože. Tek tada su doznali da nisu ubili vuka već psa vučjaka.
Lopovi su obili tada jedinu užičku robnu kuću “Obnova” i prodavnicu na Lipi, “Fruška gora”. Uhvaćeni su u toku noći. Bili su to Živorad Aksentijević i Dušan Milojković iz Kragujevca.
