U vremenu između dva svetska rata namena joj je promenjena i u njoj na spratu je počeo sa radom „Ton bioskop Luksor”, prvi u celom užičkom kraju.

„Donja čaršija“ ili „Donja varoš“ je stari naziv za današnji zapadni deo najužeg područja Užica sa obe strane glavne ulice, od Megdana i Trga partizana do Aleksića mosta.

Jedan od poslednjih velikih poslova koje je uradila JKP Niskogradnja u Užicu je rekonstrukciji Ulice Kneza Lazara i dela ulice 1300 kaplara.

Biti „Titov prijatelj“ je u tom vremenu značilo mnogo. Ilija je postao užički državni fotograf.

Od prvih fotografija Ilije Lazića koje je napravio u svojoj dvanestoj godini, 1912. do 1966. god, kada je napustio ovaj svet, ostalo je desetina hiljada fotografija.

Retkost je danas naći fotografiju na kojoj i danas postoje kuće iz Starog Užica.

Tu gde je danas knjižara Službenog glasnika, u predratnom lokalu Nikačevića, bila je jedna od najpopularnijih užikih prodavnica šezdesetih i sedamdesetih godina, prodavnica "Drina".

Neko mi je rekao: “Sneg je na tim drvima prvo stizao u Užice”.

Kafana “Zelena pijaca” bila je poznata po izvrsnoj kafi, koju su nabavljali kod trgovca Šukića, koji je pržio i mleo kafu i prodavao je na meru.

Atelje "Vukosava" od majstra Lazića je ovekovečio mnogobrojne porodice, kako gradske, tako i seoske.

Izlog fotografske ranje Lazića bio je stalna izložba užičkih likova, a Bioskop „Luksor“, preko puta, omiljeno mesto i prozor u svet.

Tu na “Drvarskom pijacu”, preko puta Prve osnovne škole, na uglu raskrsnice, bila je kuća užičkog hronologa sa fotoaparatom Ilije Lazića.

Jovo Rosić je živeo sam u staroj stabenoj zgradi kod Tkačnice.

I Đulaića i Kasapčića mostovi su sve do svog rušenja 1944. bili korisni ukrasi Užica i njegove reke Đetinje.

Nekad dobro sačuvan deo "Donje čaršije", polako se gubi u urbanističkom zaboravu. Ostaju samo fotografije i sećanja.

Ovu fotografiju je snimio Ilija Lazić u svom komšiluku, kod ulaza iz dvorišta Prve osnovne škole 1936.

Kazandžija Rako Toskić "nekako" je izbegao radnički bataljon i zaobišao komunističke poratne institucije, nastavio je rad u privatnoj zanatskoj radnji.

U neobjavljenom rukopisu, "Slike starog Užica", Aleksandar Milojević piše: "Sa kraja varoši od Terazija, sa zvonare stare osnovne škole, čuje se jednačito, tanko i zvonko...

Valjalo bi znati i zašto je česma sklonjena, i šta je sa njom bilo.

Sa leve strane se vidi Prva osnovna škola, a sa desne Knjižnica i čitaonica

Prljov potok, iako je bio popločan, uvek je pravio povelike probleme.

Era sa Mujom i Hasom na Drvarskom pijacu 1962.

Vreme kad je gradski saobraćaj u Užicu obavljalo užičko preduzeće...

U doba epohe nemog filma u Užicu su, u periodu od 1918. do 1941. godine, radili bioskopi "Arena Grbić", "Zlatibor", "Koloseum" i "Luksor".

Foto atelje Ilije Lazića na Donjoj čaršiji pedesetih godina.

Na fotografiji, koju je najverovatnije slikao Fikar, poznati užički vojni muzičar, fotograf amater i vlasnik plaže i kafane "kod Fikara", je Ilija Lazić u akciji na užičkoj glavnoj ulici ili negde u okolinim varošicama.

Korzo sam shvatio u jednom momentu kada sam sreo jedno pravo, dugo nesvesno čekano, bezbrojnim koracima zasluženo biće.

Kako je zaista izgledao užički korzo, koji sam ostavio u fioke sećanja? Priča koju ću vam ispričati je sećanje predaka, to što su videle moje dečije oči, viđenje i osećanja iz moje mladosti.

Godine 1957. održano je Užicu značajno moto takmičenje.

Prva posleratna stambena zgrada u Užicu u kojoj je ugrađen lift, bila je zgrada kod tadašnje Zelene pijace.

Užička Prva osnovna škola izgrađena je na mestu turske metrese. Objekat je izgrađen 1884. godine.

Kako je funkcionisala užička "Drvarska pijaca" u Donjoj čaršiji kod prve osnovne škole? Jednostavno dođeš, vidiš, platiš i doteraju ti drva kući...