Prvi užički fotografi – Mihailo Stolica Rus

53

Miloš Poznanivić

Prvi užički fotografi – Mihailo Stolica Rus

Užičani smatraju fotografa Iliju Lazića za prvog ozbiljnog i najboljeg majstora svog zanata sa ovog prostora. Možda će nekom istraživaču biti interesantno ,pa ću navesti još neke fotografe koji su pre Ilije Lazića , beležili panorame iz našeg kraja i znamenite Užičane,pa tako ostavili trag u našem gradu.

Po smtri Lazara Lectera , jednog od najboljih srpskih fotografa , njegov sin Geopold se uortačio sa V.Tomićem iz Užica ,i otvorili su fotografsku radnju 1882. godine u Užicu. Fptografije iz ovog perioda, koje su vlasnici radili u Vidinu ,objavljene su u leksikonu kartonki do 1905. godine koji je priredio Miroslav Aleksandrić.

Dimitrije Tešić, sin sajdžije Riste Tešića, osnivača užičkog Velikog parka , bavio se fotografijom i 1900.godine na velikoj smotri srpskih fotografa , predstavljao je Užice sa 12 svojih fotografija. Izabran je u predsedništvo udruženja srpskih fotografa ,kao predstavnik Zapadne Srbije. (posedujem katalog sa ove izložbe).

Otac i sin Mladen i Nikola Radić su takođe ostavili traga , beležeći znamenite Užičane, porodične skupove i generacije učenika iz užičkih škola.

Milorad Lazić , stariji brat čuvenog Ilije Lazića , imao je radnju kod Prve osnovne škole. Ilijina radnja se u tom periodu nalazila na Žitnom pijacu. Po iznenadnoj smrti Milorada , Ilija se uselio u radnju svog brata i osnovao atelje ” Vukosava”.

Stolicina Fotografija platice u Krčagovu
Stolicina Fotografija platice u Krčagovu

Mihailo Stolica – Rus je u Užice došao posle Oktobarske revolucije. Po struci je bio tehničar, ali su ga Užičani upamtili kao vrsnog fotografa. NJegove staklene ploče na kojima je radio svoje fotografije i danas se čuvaju u Narodnom muzeju Užice. Od 1919.godine do 1941. godine snimio je mnogo panorama iz grada i okoline. Na ovoj razglednici snimnjen je deo Krčagova , sa pogledom na novoizgrađenu bolnicu. Mesto sa koga je snimljena panorama ,je današnje dvorište pekarskog preduzeća “Sreten Gudurić”. Stariji Užičani pamte vreme kada je reka Đetinja proticala sredinom kotlinepa je sedamdesetih godina promenjen tok raeke ,bliže Adi.