На улазу у село Љубиш из правца Водица смештена су домаћинства Дацовића. Поред Пећинара, Смиљанића, Ршумовића, Жунића, Јоксимовића и ово је позната фамилија Златибораца љубишког порекла.
Веселин и Радојка Дацовић су половином 20. века ново огњиште основали у Ужицу на Доњој Пори (изнад Каменог корита). Своје породичне куће ту су изградили три њихова сина Бошко, Ђорђе и Војо. Најстарији од њих Бошко био је један од оснивача Наменске идустрије “Првог Партизана”.
Увек се радо враћао свом Љубишу, где је провео и своје последње пензионерске дане. На дну свог имања до регионалног асфалног пута, баш на месту где је вода вековима извирала, он је осамдесетих година прошлог века подигао чесму, да се путник намерник мало окрепи и одмори. На чесми је уклесано “Бошкова вода”, и оста Бошкова.
Проницљив и предузимљив, Бошков син Ацо је са својом породицом осмислио је и оживотворио излетиште, које је данас посећено због добре домаће кухиње, због скијалишта и купалишта, због малог млина и брашна млевеног у њему, због добре изворске воде, а вода је Бошкова…
