Тих двадесетих и тридесетих година 20 века путеви су били лоши, аутомобили нису ишли више од 40 на сат, несреће су се догађале. О једној од првих саобраћајки у ужичком крају остало је забележено у извештају Краљевској банској управи Дринске бановине о аутомобилској несрећи на путу Ужице – Кокин Брод, септембра 1935. године:
“Ради куповине шљива по селима, из Ужица у Љубиш кренули су ужички трговци Конрад Шметка, Андра Кремић и Антоније Жунић. Успут им се придружио бравар Миломир Радовић. Аутомобилом „Фиат“ шоферирао је власник Шметка, који има шоферски испит. Шофер је покушао сећи окуке мењајући брзину и употребљавајући кочница за задње точкове, која није била исправна. Услед нагле промене брзине и неисправности кочнице, ауто се повратио на ивицу пута и почео падати и отискивати се низ брдо, пошто ивица пута није била ничим заштићена. Када су ово приметили, путници Кремић и Радовић успели су да искоче из кола, док су шофер Конрад и трговац Жунић остали и даље у колима преврћући се заједно са аутом. Ауто се преврнуо неколико пута и од путника је теже повређен Жунић Антоније, који је после извесног времена умро у Бановској болници у Ужицу од нанетих му повреда, док је шофер-трговац Конрад лакше повређен. Остали путници остали су неповређени пошто су благовремено искочили из кола. Кривица за ову несрећу пада на самог шофера-трговца Шметка Конрада, зато што је са неисправним колима ишао на пут и примао путнике у неисправна кола. Пријава по овом случају поднета је Среском суду у Чајетини.”
