Објављено је да од су се 1. марта 1963. године спојиле у једну здравствену установу: Анти туберкулозни диспанзер, Центар за заштиту мајке и детета, Зубна амбуланта, Апотека “Здравље”, Здравствена станица из Севојна и бивши Дом народног здравља. Назив новостворене установе је “Дом народног здравља у Титовом Ужицу“. Ово спајање је извршено на основу одлуке НОО-е у Титовом Ужицу и сагласности надлежних органа управљања. Сва права и обавезе спојених установа преузео је Дом народног здравља и они су решавани у оквиру новостворене установе.
Телевизија је у Ужицу много тога изменила у самом начину живота. Заједничко гледање тв програма је организовано по разним местима као што је Општина, Дом железничара, по школама, месним заједницама и сл. Све више породица је имало телевизоре, у својим кућама, телевизор је постао обавезан у домовима добростојећих породица и уз фићу је постао знак успеха и престижа. На породичним слављима са гостима су се највише коментарисали емисије и филмови. Ове 1963. емитован је хиљадити Дневник, најгледанија информативна емисија и у некадашњој Титовој Југославији. Јубиларни Дневник водили су Миодраг Здравковић и Душанка Стојановић, а први водитељ првог Дневника био је Милоје Мића Орловић.
Погледао сам снимак скупа поводом прославе хиљадитог дневника из 1963. године. Виде се телевизијска лица која су до данас остала упамћена као узор за врхунско телевизијско новинарство у свим доменима. На прослави поводом обележавања емитовања хиљадитог Дневника снимљени су Љубомир Зечевић, Милоје Мића Орловић, Нада Петернек, Светолик Митић, Драган Никитовић, Душанка Калањ, Душан Станчевић, Жак Кукић, Симо Гајин, Ђорђе Марјановић као гост, и многи који су стварали Телевизију Београд. Новинари, водитељи, спикери Телевизије Београд, као и музичке звезде тадашње Југославије опуштено плешу, разговарају, певају на како се то тада звало, другарској вечери.
Иначе, 1957. године извршена је техничка проба емитовања ТВ сигнала коју је спровела холандска компанија Филипс. Инжињери су у чуду посматрали како изгледа снег на ТВ екрану у данас заборављеној фабрици „Никола Тесла” која је некада важила за елитну. Била је то прва радио-индустрија у ФНРЈ, место које су често посећивале иностране делегације како би виделе „програм за будућност”. Баш ту су направљени чувени радио-апарати „Космај”, а онда јој је припала част да производи и телевизоре. Први српски телевизор, рођен је 1958. и крштен као „Тесла 59 ТВ”. Био је то апарат са лампама и екраном од 43 сантиметра, тежак целих 20 килограма. Имао је 12 канала, а слика је постојала само на једном. Програм је био кратак, експериментални, и трајао је свега четири сата – од 17 часова до 21. За то доба била је то висока технологија, што се видело и по цени. Купити телевизор била је права привилегија, јер је било потребно 15 месечних плата за један апарат. Наравно, могли су да га добију само људи са заслугама и они који су имали довољно новца. Рађено је свега 30 телевизора дневно. У фабрици „Никола Тесла” ово „чудо” производило се до ове 1963. године, а онда је производња препуштена фабрици „ЕИ Ниш”. Телевизору је повећан екран и добио је име РР 865.
Још увек се сећам тог марта 1963. када је отац купио телевизор, баш тај РР 865. Стриц Слобо га је на леђима, по великом снегу у Београду донео до воза “ћире”, а кад је стигао у Т. Ужице Жико, носач бр 1. га је дотерао у наше двориште. Наш мали станчић у улици Омладинској 28 било је од тада најпосећеније место у околини неколико месеци. Пролазници су застајали и преко ограде гледали према нашим прозорима где је тв блескао плавичастом светлошчу, а комшије су са собом носиле столице, колаче и пите… Све комшије су стале у тај мали станчић од 35 квадрата, како би заједно гледали телевизијски програм.
Изграђен је ТВ релеј на брду Градина више Чајетине, тако су мештани Чајетине, Мачката, Криве Реке, Голова, Савиновине добили могућност да прате програм ТВ Београд. Одмах су у школама уз помоћ мештана и ђачких задруга купљени телевизори, а увече је присуствовало на заједничком гледању телевизије и до 200 људи.
У Ужичком позоришту овога месеца је била премијера нове представе “Идем у лов”. редитеља Момчила Милошевића.
У биоскоима су играли: у Златибору амерички документарац “Прича о Куби”, италијански “Голијат и гиганти”, совјетски “Битка наших дана” I, II и III део, француски омнибус “Судбине”, италијански “Ас асова” и “Све за смех”, ревија кратких комедија Мак Сента. У Дому Армије: совјетски “Љубав побеђује”, амерички “Овчар”, “Ноћни пролаз”, западнонемачки “Франциска”, источнонемачки “Професор Мамлок”, француски “Бурлаци са Волге”, јапански “Жртвоване девојке” домаћи “Да ли је умро добар човек”, “Јунаци спорских терена”, италијански “Давид и Голијат”. На нас клинце из Омладинске највећи утисак је оставио филм „Давид и Голијат“, замрзели смо глумца Орсона Велса и ускоро смо сви имали праћке као Давид у филму. О Библији послератне генерације нису имале појма, иако је прича о Двиду и Голијату потиче баш из Библије.
Деветнестог марта је у сали Дома одржан концерт у 19,30 дечијег хора, вокалних и иструменталних солиста ОШ Душан Јерковић. Дириговао је наставник Милош Броћић.
Гостовало је и студентско Академско позориште “Бранко Крсмановић из Београда са представом “Страдање Пјотра О’ Хеја“, коју је режирао Предраг Лаковић. Драган Прљевић професор из Београда је 22. марта одржао предавање такође у Дому ЈНА, наслов је био “Кроз прошлост Титовог Ужица”.
Комунисти Ваљаонице бакра су на својој конференцији рекли да ће се план производње предузећа за 1963. годину не само остварити, већ и пребацити, радило се о производњи преко 30 тона бакра. Иначе, Ваљаоница је тада имала 1927 запослених, а 500 је било чланова Комунистичке партије, партиски скретар је био Радован Ристић.
План прибојског Фапа за ову годину је био да произведе 3000 возила. Ипак, највише успеха на почетку ове године је постигла Електродистрибуција која је подигла производњу преко три пута, рудници у ужичком крају су подигли производњу за 12%, дрвна индустрија је повећала производњу за 6%, текстилна за 2%. Фабрика коже “Партизанка” је повећала производњу за 48%. Индустрија гуме и графичка индустрија су умањили производњу за 14%. Такође је лоше стартовала метална индустрија – ужичка “Металопрерада” и “Пролетер” из Ариља, а изјавили су да се то догађа због недостатка сировина, енергије, завејаних путева и пруге, недовољних обртних средстава.
Одржана је скупштина Радио-аматерског клуба “Кадињача”. Клуб је имао 120 чланова и кубурио са простором, али их то није спречило да одрже просечно по 500 веза. Закључено је да YУ1АБХ био најбољи.
Пчеларство у ужичком крају имало је велику традицију. У Ужицу је на почетку 20. века било неколико претплатника листа „Пчелар“. Овога марта одржана је Скупштина ужичких пчелара. Друштво је имало 162 члана, од тога је било пет жена. Удружење је имало свој пчелињак на Доварју са 28 добро ораганизованих кошница. Уз пчелињак је био организован мали центар који је пружао стручну помоћ пчеларима, а помагао им је да пласирају своје производе. Два члана друштва, секретар Смиљко Јовић и руководилац пчелињака Вељко Дамљановић су били стално у пчелињаку и најзаслужнији за добре резултате. Примаријус др Веселин Маринковић одржао је на скупштини предавање о меду као храни и леку, а инжињер агрономије Славољуб Чолић, одржао је предавање о пчеларству као помоћној грани воћарства.
Спасенија Бабовић, члан извршног комитета Централног Комитета савеза комуниста Србије, у пратњи потпреседнице народног одбора Олге Живковић и Милете Јешића, секретара општинског комитета Савеза комуниста, обишла је ткачницу“Цвету Дабић” и “Први Партизан” и одржала предавање у Дому ЈНА.
Донета је одлука Санитарне инспекције и јављена телефоном дирекцији “Сретену Гудурићу” да морају у продавницама да завијају хлеб. Директор предузећа Видосав Љескић је рекао “Најдаље кроз седам дана све продавнице биће снадбевене одговарајућом хигијенском амбалажом којом ће се хлеб завијати”. Ипак, директор није испунио своје обећање, па су пекару предали судији за прекршаје. Санитарна инспекција је детаљно прегледала угоститељске, занатске и трговинске објекте у Ужицу и доста њих такође предала суду.
У “Вестима” се појавио оглас: “Извештавамо цењене пушаче да смо пустили у продају нови квалитет цигарета “Морава” израђена од најбољег македонског и херцеговачког дувана. ПУШАЧИ! Пробајте нашу “Мораву” где ћете се уверити у изразитост доброг квалитета. Фабрика дувана Сарајево.”
Пролеће се ове године у граду стидљиво појавило и измамило велики број грађана, нарочито деце, на улице, највише на Тргу. Ужичани су тада очекивали да ће се брзо појавити и туристи. Али на истом Тргу су се појавили разни магацини – у Кули столице и апартура из срушене баште биоскопа “Златибор”, на јужној страни између продавнице “Електрон” и тада постојеће “Кројачке задруге” појавио се магацин у коме је било мноштво шпорета… Много Ужичана је жалило за некадашњим старим биоском и баштом са кафницом где се заиста уживало…
У првом колу пролећног дела првенства, “Слобода” је са Младеновцем играла нерешено 1:1. Најбољи у тиму “Слободе” били су: Новаковић, Јовановић, Ивановић, Милосављевић.
