U Požegi je na početku marta ove 1971. otvorena prva samoposluga na mestu bivšeg bifea “Turist” u tadašnjoj ulici Maršala Tita. Ta prva požeška samoposluga je imala 200 kvadrata prodajnog prostora. Užicu je “Gradina” počela da gradi samoposlugu na “Terazijama” i u Sevojnu…
Dovršena je rekonstrukcija Glavne ulice izmeđbu Bloka “Zlatibor” i Maloga parka. Izgrađen je i presvučen trotoar livenim asvaltom, uređeno zelenilo prema ulici u Malom parku. Uređen je prilaz groblju iz ulice Rista Tšića. Na groblju su uradili i asvaltirali nove staze a počeli i izgradnju ulice od Belog groblja do Ibiševog Guvna. Ovoga marta je Valjaonica kupila bioskopu Radničkog doma u Sevojnu novu kinoaparaturu. Otvorena je i pošta u Sevojnu u zgradi samačkog doma tako da je tek posle dvadeset godina u Sevojnu ponovo proradila pošta.
Hotel Palisad na Zlatiboru je dobio tada veoma cenjeno turističko priznanje “Srebrnu pahuljiocu”. Glavni urednik Ilustrovane politike Miša Popović je predao “pahuljicu” Pantu Mijaloviću tadašnjem direktoru “Sloge”. Celu noć se u “Palisadu” igalo i pevalo. Dobar štimung je pravio Đorđe Marijanović. Momir Lazarević – Buco, tada upavnik hotela je izjavio za Ilustrovanu politiku: – “Do maja sve će biti bolje, završiće se kompleks hotela, novi vodovod, recepcija neće imati samo jednu vezu, proradiće telefonska centrala, a kad nestane struje gosti neće ostati bez grejanja i ručka pošto smo nabavili agregat”.
Direktor Mijailović koji je se dan ranije povredio došao je da primi priznanje sa rukom u gipsu:
“Prosto ne mogu da verujem da smo po mišljnju naših vernih gostiju postali pravi Sent Moric… Kad smo otvorili prvi depadans sa bazenom proglasili su nas čudom od konfora. Međutim mi tako nismo mislili jer smo znali da smo ustvari žrtva sopstvenog siromaštva: podigli smo velelepni objekat na prostoru bez prilaznih puteva, vode, struje, telefonskih veza… Od svoje zarade, i svoga znoja morali smo sve to da rešavamo”.
Rađena je i brana u Ribnici ali su radovi zastaali zato što GP ”Zlatibor” nije mogao da nabavi specijalni cement. Bili su prekinuti i radovi na hotelu “Palisad” više od dva meseca zbog toga što “Sloga” nije mogla da plati građevincima. U GP “Zlatiboru” su kasnije priznali da nisu zaustavii radove zbog para. Imali su drugi problem, nisu imali stručnih radnika zidara, tesara ne samo gradeći “Palisad” već i na drugim gradilištima u Beogradu, Novom Sadu…
Šestog marta 1971. uveče, TV Beograd je dva puta emitovala “Marš pruge Beograd – Bar”. Marš je komponovao Užičanin Žarko Petrović. Marš je trebalo da se izvede na svim stanicama kada krene prvi voz iz Beograda u Bar, bilo je predviđeno da prvi putnici dobiju ploču marša. U izdanju muzičke izdavačke kuće “Nota” iz Knjaževca izšle su i note marša u tiražu od 50.000 primeraka, što je bio tada najveći tiraž ove vrste do tada u Jugoslaviji. Blizu ovom tiražu se prethodno približio “Marš na Drinu”. Od svih izdanja ovog marša Žarko je dao deo sredstava za izgradnju pruge: – “Ja sam kao i svi građani naše zemlje oduševljen pokrenutom akcijom za završetak izgradnje pruge, da se jedna stvar koja je u životu ovog naroda sto godina, konačno i ostvari. Kao kompozitor mislim da sam uvek živeo u narodu i svoj talenat i svoje znanje koristio u tom pravcu, želeći da moji tonovi i akordi budu kao neki daleki eho svog rodnog kraja i zemlje u kojoj živim”.
Užičke zanatlije su počele da upisuju zajam za prugu Beograd – Bar. Opančar Rade Subotić je tada bio najstariji zanatlija u Užicu. Držao je radnju 43. godine. Tada je rekao: “Ja upisujem 400 hiljada starih dinara. Svak treba da se odazove pozivu i da upiše prema svojim mogućnostima. Nemojmo zameriti na iznosu, glavno je da ga daje svesno i sa voljom”.
Posle starog Rada, Spasoje Rajković Car je izjavio da upisuje pola miliona, posle njega i presednik Udruženja zanatlija Milutin Marić takođe pola miliona. Posle svi navališe na Cvetka Jokića da da više od presednika i Cvetko dade 600.000… I tako većina tada poznatih užičkih zanatlija: Siniša Šijaković, izolater, poslastičar Stojan Stojanovski, Ljubo Tošić, Miloje Mijušković, Slavoljub Glišić, Mlađo Pavlović, Radiša Mićić, Dragan Donevski, Mile Majdov, Obrad Šojić, Milosav Đokić, Dragan Tupajić, Milovan Gačić, Radosav Šopalović, Miroslav Milović, Stanoje Marković, Svetlan Antić, Milan Ljubojević, Milić Filipović Milan Dusa Dulanović, Proko Milivojević, Gvozden Danilović, Stamenko Didanović, Mihailo ]utić, Petar Bakić, Milenko ]itić, Ostoja Marković, Dragiša Starčević “rekorder” je je bio kamenorezac Obren Savić koji je upisao milion dinara. I tada su “privatnici” ovoga puta najpoznatije užičke znatlije “osvetlale obraz”. Na priloženoj fotografiji, snimljenoj 1968. na Zanatskoj zabavi u restoranu “Pariz” su tadašnje najznačajnije užičke zanatlije koje su obeležile : Pavlović Mlađo kazandžija, Mijušković Miloje autoelektričar, Milan Bukarica obućar, Mile Majdov staklorezac, Tomo Nikolić berberin, Dragoljub Đurović Ćure tašner, Slobo Cicvarić pekar, Đerić – pekar Đera, Branko Todorić, pekar. Spasoje Rajković Car moler, Stojanovski Stojan poslastičar (Opatija), Subotić Rade opančar, Rako Toskić kazandžija, Obrad Šojić stolar, Branko Kovačević pekar, Ratko Starčević Moler, Mile Radivojević električar. Tada najstariji zanatlija je Rade Subotić opančara sedi treći sa leva. Mnogi od ovih užičkih zanatlija su pokretači sopstvenih preduzeća pa tako i prvi mali užički privrednici.
Potrošači sa “Lipe” proglasili su poslovođu prodavnice “Napredak” sa Glavne ulice br. 55. Radovana Vranića poznatijeg kao “Vrana” za najljubaznijeg prodavca, koji je tada je rekao: “Trudim se, zajedno sa ostalima, da svaku mušteriju uslužim bez čekanja, da je dočekam i ispratim sa lepom rečju, u našoj prodavnici uvek se mogu kupiti najsvežije voće, povrće, jaja. To svi znaju pa je zato odjutra do mraka imamo pune ruke posla, ne žalimo se na to, čak nam je drago i srećni smo…”
Polovinom marta meseca, jedan događaj je uzbudio i izazvao ogorčenje. Blizu devet uveče milicioner Stamenko Bošković obilazio je svoj rejon u blizini Robne kuće “Progres”… Iznenada je primetio troicu mladića koji su se “drali i divljali po ulici” lupajući po saobraćajnim znacima i olucima. Kada ih je upozorio da se normalno ponašaju, jedan ga je odmah napao a pratili su ga i druga dvojica zasipajući ga udarcima. Jedan je čak i izvadio pištolj na milicionera za koji je kasnije utvrđeno da je startni pištolj “MG”. Prvi koji je napao milicionera je bio student užičke Više pedagoške Miladin Milekić – Burduš iz Pljevalja, druga dvojica takođe studenti iste škole, Feko Sokić iz Bjelog Polja i radnik Valjaonice Petar Vasiljević onaj, što je izvadio lažni pištolj… Stamenko iako pod stalnim udarcima, je čvrsto ščepao i držao glavnog napadača Milekića. Iako su milicioneru pritrčali u pomoć prolaznici, Burduš je uspeo da se otrgne i pobegne pre nego su stigli do Mupa Sofić i Vasiljević su uhapšeni.
Od događaja koji su najviše zainteresovali Užičane ovoga marta koji su se dogodili u svetu i zemlji izdvojiću tri. “Meč stoleća” kada je Joe Frazier porazio izazivača Muhammad Ali-ja. Zatim natpevavanje Predrag Cune Gojković i Mile Bogdanović od 15 sati u hotelu “Jugoslavija”. Tito je bio u Italiji.Tokom posete imao je audijenciji kod pape Pavla 6. Bila je to prva zvanična poseta šefa socijalističke države Vatikanu… Ovoga meseca je objavljen Popis stanovništva 1971. u SFRJ (referentna tačka). U SFRJ je živelo preko 20,5 miliona stanovnika.
