Počelo je da radi novo preduzeće u Gradu, to je bila staklorezačka radnja “Kristal”. Prvi direktor “Kristala” bio je Milovan Bućić… Jugobanka je otvorila ekspozituru u Užicu, za šefa ekspoziture je izabran ekonomista Jovan Jovanović. Vodovod je dobio novog direktora Steva Zarića. Ovih dana se završavalo asvaltiranje puta kroz Turicu.
Narodni heroj Dana Milosavljević poklonila svoju nagradu “Slobodan Penezić Krcuna” u iznosu 5.000 dinara koju je dobila nekoliko dana ranije domu “Patar Radovanović” sa željom da se novac upotrebi za kupovinu muzičkih istrumenata za Štićenike. Istu nagradu je dr. Luka Đuričić lekar u penziji iz Užica poklonio Domu zdravlja – Antituberkuloznom dispanzeru za kupovinu aparata za dijagnostiku. Danas deluje neverovatno kako je dr Luka svuda stizao i svima pomagao, a ni porodicu nije zapostavljao. Uspeo je, zajedno sa izuzetnom suprugom Krunom-Vidom, da iškoluje dva sina na medicinskom fakultetu dr. Andriju i dr. Nemanju, vrsne lekare i dva prosvetna radnika profesorku Ružu i nastavnika Vasilija, ali i da svojski pomogne oko desetoro dece svoje braće i sestara iz Kremana. Dr. Luka Đuričić je zaista bio poseban Užičanin.
Ovog novembra 1971. godine u radničkom domu u Sevojnu gostuje YU grupa koja još nije bila poznata u jugoslovenskim okvirima, nisu još snimili ploču. Leto 1971. godine proveli su svirajući u prestižnom klubu “Lanterna” u Rovinju, gde su u prethodnim sezonama nastupali Dinamiti i Roboti. Te svirke su donele i prve trzavice. Po povratku, septembra meseca, orguljaš Miodrag Mive Okrugić ih je napustio. Umesto njega je došao gitarista Miodrag Bata Kostić koji je svirao u grupi Terusi iz Tuzle. On je od ranije bio vezan za YU grupu jer su u repertoaru već imali njegove pesme. S njim su ostvarili efektan gitaristički tandem, a Kostić im je ubuduće pisao udarne numere inspirisane folk tradicijom. muzičari orkestra “Kuda Sevojno” uspevaju da snime ceo koncert na magnetofonsku traku, to će biti presudno za izbor repertoara na užičkim igrankama sledećih godinu dana. Posle gostovanja Korni grupe u bioskopu “Partizan”, znalo je se koje su najpopularnje rok grupe na početku sedamdesetih u Užicu, bile su to YU grupa i Korni grupa.
U prepunoj dvorani bioskopa “Partizan” svoje modele predstavila je konfekcija “Crvena zvezda” iz Kruševca… Publiku je zabavljala Lola Novaković, Dragan Antić, Radmila Mikić, Aleksandar Mićić, “Fistik” iz tada populaerne serije “Karađoz”. Modele sa ove revije Užičani su mogli nabaviti u novotvorenoj prodavnici na Glavnoj ulici br. 157…
Sedamdesetogodišnji Pero Ćebić penzioner, nekadašnji kožarski radnik, punih četrdeset godina se bavio lovom, pa ga je užičko Lovačko udruženje kao nastarijeg lovca oslobodi plaćanja članarine. Držao je nesvakidašnji lovački rekord u toku svog bavljenja lovom je odstrelio je 1.000 lisica. U to vreme još nje bio okačio pušku o klin.
Obrad Nikolić direktor “Raketinog” sektora za turizam u Palasu se žalio društvu: – Zamislite, jedan od mojih vozača koji se posle mesec dana provedenih na putu i podneo mi putni račun, nisam mogao da verujem svojim očima, kažem mu ja: “Pobogu čoveče, pa ti si ovde upisao više časova nego što ih ovde stvarno ima, a on će meni: Ali, šta se tu može kad su letnji dani dugi, tada Tad se mesec dana otegne!
Novinar Kapa: Uđem ti ja u knjižaru “Nolit” pošto sam pratio akciju “Mesec dana knjige” i pitam prodavca: “Koje knjige iz beletristike građani najčešće kupuju? Leksikon lova i ribolova”. Odgovori ovaj… Dakle građanima je dosadilo da u prodavnicama “Mesara” budu naivni…
Zahvaljujući isključivo profesoru Gimnazije Milanu Popoviću postojalo je još planinarsko društvo “Zlatibor” koje je osnovano 1949. godine. U prvim godinama svoga postojanja imalo je 500 aktivnih članova, koji su redovno plaćali članarinu i bili poprilično aktivni. Prvi sekretar društva bio je Prvoslav Gavrilović inače radnik G.P. “Zlatibor”. Društvo je svake godine organizovalo izlet na Taru, Zelengoru, Ovčar i Kablar, kanjon Rače i drugih izletišta u užičkom kraju. Ovih dana profesor Popović je ovakve izlete organizovao za učenike Gimnazije i zainteresovane iz drugih srednjih škola jer je jedino kod učenika srednjih škola vladalo interesovanje za ovakve izlete. “Šetnja po planini i oštar planinski su velika preventiva protiv bolesti i pravi preduslov za dobru kondiciju i vitalnost organizma”. Govorio je Milan Popović svojim gimnazijalcima.
Ovoga novembra 1971. godine “Sreten Gudurić” je u Ratarskoj ulici kod mosta na Carini otvorio novu prodavnicu. U Valjaonici aluminijuma počelo je sa zkašnjenjem montaža opreme ikao je italijanska firma “Tekimo” iz Torina na vreme isporučila, zakasnio je MIN iz Niša skoro dva meseca.
U tadašnjim medijima u novinama na RTV Beograd, Užicu na stranicama “Vesti”. Bila u to za ovo vreme neviđena kampanja da se upiše zajam za prugu Beograd – Bar. Oni koji su dali veće pare su se pojavljivali na naslovnim stranicama novina, na Televiziji a o njima su pravljene emisije na radio stanicama. Počelo je neobično takmičenje ko će dati više, da bi se o njemu govorilo. Sve je povezivano sa patriotizmom i ljubavi prema otadžbini, čak su i osnovci donosili priloge iako su njihovi roditelji već upisali zajam u svojim preduzećima. Neki su pisali i pesme:
“Oj, Užice, sad ti ćira neće biti ruga,
Tebi stiže bar – Beograd pruga.
Ta se pruga gradi dužeg veka,
Ona nije uskog koloseka”.
Jovan Perišić seljak iz Godočeva
Privredni savjet Vlade FNR Jugoslavije je još 20. jula 1951. godine odobrio sadašnji pravac pruge Beograd – Valjevo – Užice – Titograd (danas Podgorica) – Bar, pa su već naredne godine, 1952, počeli radovi na dionicama Resnik — Valjevo i Titograd, a 1955. godine i na dionici Priboj — Prijepolje. Međutim, radovi na pruzi su veoma sporo odmicali sve do Užičkog savetovanja 1965. godine, koje je donekle ublažilo trzavice o načinu finansiranja između republičkih rukovodstva. Početak gradnje pruge u SFRJ je počeo donošenjem zakona 1966. godine, ali je već 1971. zakon ukinut, a dalju izgradnju je preuzimaju odvojeno SR Srbija i SR Crna Gora.
