Ако би повадили неке реченице из текстова из старих ужичких новина у којима се помиње кафана “Два багрена”, могло би се закључити да су се гости овде више налазили да се нађу и попричају, него да попију неко жестоко пиће. Зато су овде обично пили кафу, малину са содом, чај од липе. У овој кафани наилазили су на праву домаћу атмосферу, јер је она само по свом карактеру била кафана, док је по унутрашњем амбијенту била као друштвени клуб.
У “Два багрена” је потекла изрека “бистри политику”, коју су њени гости свакодневно “бистрили”, подстакнути новинама на Зеитунгсхалтеру – ручном сталку за новине. Ова згодна направа је опстала у Ужицу до раних седамдесетих година 20 века, у неким старим кафанама и берберницама с варошком традицијом.
Kад је Томановић Пуста узео кафану у закуп,ту су се сакупљали гимназијски професори, који су му скренули пажњу на нови правопис, те се назив измени у „Два багрема“.