Међај је део Ужица на десној обали Ђетиње, од Плаже на западу, до клисуре Грот на истоку. Највећи део Међаја припада МЗ Центар. Делови Међаја су: Јазови, Мусала, Метевиште, Вашериште и Коњско гробље, од којих су само Јазови задржали стари назив.
У време старог Ужица у Међај се долазило преко Ђулајића моста, Касапчића моста и камене Цареве ћуприје, која је била на Коштичком потоку, а порушена је 1862. године. Касније је преко Ђетиње изграђено још неколико мостова – Дрвени, данас бетонски мост код Мусале, данас “Ракића мост”, бетонски мост Краља Александра и гвоздени железнички мост код Вашеришта. Поред парка Мусала и Мејтефа за верску поуку деце и младих, у турско време била је мања стамбена махала са занатским радионицама табане, воденице, ваљарице које после 1862. преузимају Срби.
Фабрика Стојана Поповића изграђена је 1868, а 1880. кожара Јована Аћимовића. У Међају су биле Зотовића кућа, куће и воденице Зрњевића и Петровића, кућа и кожарска радионица Аћимовића. Између два рата овде је подигнута радионица за поправку железничких вагона “Железничка ложионица и колница”. Кроз Међај је 1924. године прошла пруга Ужице – Вишеград тј. Ужице – Сарајево.
Ту су били смештени Хигијенски завод, зграда Шумског газдинства и Црвеног крста Ужица. Године 1934. на Међају је изграђена Соколана. Све зграде, сем Дома Црвеног крста, порушене су седамдесетих година 20. века, а разлог је била као изградња пруге Београд – Бар, железничке и аутобуске станице.
“Бувљак” је отворен 1994. Најпре на платоу испред Градског стадиона, а затим је премештен на Међај код старог дрвеног моста, на десној обали Ђетиње. Почетком 2000. пијаца је добила данашње име и измештена на место где се и данас налази на платоу код Железничке станице. Њоме руководи ЈКП “Биоктош”. На ужичком „Бувљаку“ има 199 тезги и један киоск. Локација и паркинг простор главни су проблем са којима се сусрећу продавци на робној пијаци у Међају. Због честих промене локације све мањи број Ужичана пазари на овом месту, на којем је било поприлично пуно купаца.
