Od aluminijumskog dinara do najlepše Konovljanke, crvene stodinarke

1059
Lepotica, crvena stodinarka
Lepotica, crvena stodinarka

Moj prvi dodir sa novcem dogodio se u osnovnoj školi, bili su to aluminijumski dinari i petodinarke. Sa nekoliko dinara mogle su se kupiti kifla sa viršlom u “Zdravljaku”, masne pogačice u “Opatiji” ili porcija baklava sa limunadom u “Jadranu”, sve to u krugu od 50 metara tu na Glavnoj ulici, na užičkoj “Lipi”. Aluminijumska petodinarka bila je malo bogastvo. Sa njom bi mogao da se kupi sladoled, da se ode u bioskop, a ostalo bi i za semenke ili kokice. Sa mesinganom desetodinarkom mogao sam da povedem i drugara, za devojku je još bilo rano, na krempite, oranžadu, bioskop u Dom JNA ili na koju partiju stonog fudbala u holu. Mesingana pedesodinarka je retko stizala u moje ruke, kad se baba, ujak, tetke ili stric razneže ili ako posle rođendana majka ne kupi neku majicu, ili nešto slično farmerkama… Tada sam mogao kupiti i neku meni interesantnu knjigu u knjižari Nolit, tu opet na “Lipi” u Bloku C.

Aluminijumski dinar
Aluminijumski dinar

Pre nego sam pošao u osmi razred, crvena stodinarku u rukama sam imao samo kad bi me majka poslala nešto da kupim u prodavnicu “Istra”. Prvu sam dobio od oca Vlajka, u osmom razredu osnovne škole, da izvedem drugaricu na kolače i u biskop. Ta crvena stodinarka obezbeđivala je sva uživanja toga vremena i našega uzrasta… Kad bi me neko danas iznenadio pitanjem kako izgleda neka od aktuelnih novčanica, teško da bih detaljno mogao da odgovorim, ne pamtim, a o crvenoj stodinarki iz mog detinjstva i mladosti pamtim svaki detalj. I mnogo o njoj znam. Bila je to omiljena novčanica iz generacija “pedesetinarke”.

Aluminijumska petodinarka
Aluminijumska petodinarka

I tako, da je zaledim u ovom našem užičanstvenom nezaboravu tu najželjeniju novčanicu moje skromne generacije “crvena stodinarka Federativne Narodne Republike Jugoslavije”, koja je od mnogih brojnih umetnika i dizajnera proglašena najlepšom novčanicom objavljenoj u socijalističkoj Jugoslaviji. Na njenoj osnovnoj strani je portret lepotice Konovljanke u nošnji. Pozadi crvene novčanice je pejsaž Dubrovnika, simbola turizma. Autor novčanice je Miodrag Petrović, akademski slikar i tehnički direktor Zavoda za izradu novčanica.

Mesingano 10 dinara tj "banka"
Mesingano 10 dinara tj “banka”

Novčanica je deo serije objavljene po odluci Saveznog izvršnog veća od 31. avgusta 1955. Na novčanicama je odštampan datum “1. maj 1955”, međutim, u opticaj su puštene 25. aprila 1957. godine. Karakteristična je po primeni potpuno novih idejnih rešenja u odnosu na prethodne serije, a tema za izradu bila je – privredni razvoj zemlje. Graver koji je radio na izradi ploče za lice novčanice je Tanasije Krnjajić, a na izradi naličja je radio Božidar Kocmut. Ova novčanica je bila u opticaju od 25. aprila 1957. do 1. februara 1968. godine. Novčanica od 100 dinara istog likovnog rešenja izdata je i 1963. godine, ali je tada emitent bila Narodna banka Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Mesingano 50 dinara
Mesingano 50 dinara

Da, tako je to nekada bilo, ko je imao crvenu stodinarku „bio je tog dana bogat dečko, što bi Arsen rekao: “Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva…”

Šta je posle bilo, možete da svedočite, ja sam pričao o vremenu kada su Bitlsi zamenili Elvisa, pa do vremena kad su se rasturili. Kao što su nam oni ostavili lepotu u muzici, tako nam je i „crvena“ ostavila sećanja na male radosti koje nam je obezbedila.