Oktobar 1961. godine

9

U bioskopu “Zlatibor” prikazivali su se filmovi “Prodavačica ljubičica”, “Uzorana ledina” I, II i III deo, “Drvo za vešanje”, “Mirno leto”, “Vikinzi”, “Martin u oblacima”. U Domu JNA: “Roditeljski dom”, “Beli robovi”, “Vetar je stao pred zoru”, “Put u visoko društvo”, “Balada o vojniku”, “Gola maja”, “Pet u milion”, “Visoki stranac”, “Kauboj”.

Izgrađen je prvi zidani fabrički dimnjak u Užicu visine 34 metra, za kotlarnicu tekstilnog zavoda “Cveta Dabić”, koji se uklopio u panoramu Užica gledano sa Zlatiborskog puta.

Prvi zidani fabrički dimnjak se uklopio u užičku panoramu gledano sa Zlatiborskog puta
Prvi zidani fabrički dimnjak se uklopio u užičku panoramu gledano sa Zlatiborskog puta

U Domu JNA je ovoga oktobra gostovao ansambl “Orce Nikolov” iz Skoplja koji je izveo program zabavnih i narodnih melodija. Učestvovali su pevači: Blagoje Petrov, Nina Spirova, Rada Jovanova, Dafina Mavrovska, Redžep Zajzi, Ahmet Asanov i istrumentalni kvintet Koče Petrovskog i Mileta Hristovskog.

Održan je kocert Beogradske filharmonije kojim je pod rukovodstvom
Živojina Zdravkovića.

Od 1. do 8. oktobra održana je proslava “Dečija nedelja”. Prvog dana priređene su trke trotinetima i malim biciklama. Na smotri odojčadi koja je održana u dečijem dispanzeru dodeljene su nagrade i diplome za najbolje odgajenu decu. Deca su crtala na asfaltu, na novom Trgu partizana (još uvek crtaju, ova tradicija se očuvala). Tri dana povodom Dečije nedelje u bioskopu “Zlatibor” prikazivani su kratki crtani filmovi i igrani film “Čarobnjak iz Oza”. Poslednji dan počeo je na dečijem igralištu na keju pored Đetinje (danas parking robne kuće “Beograd”) šarenim vašarom. Na iskićenim tezgama roditelji su deci kupovali igračke, vaze, ogrlice, albume, vezove, balone… Na Trgu je održan maskenbal, nabolje maske su nagrađene. Sve bi bi bilo dobro da deca nisu crtala na neopranom asvaltu, a vašar je održan u prašini, na prostoru koji prethdno nije poprskan. Na trgu se nije čula konferansa od žagora dece… Zapamatio sam ovaj vašar, bio je tu i mali ringišpil kojim je rukovao čika Momo Gukić, koji je imao kuću stotinak metara pre kapije Velikog parka. Jedan od prvih užičkih nekadašnjih fudbalera me je puštao na ringišpil besplatno. Na našim prostorima Dečija nedelja se obeležavala od 1934. godine, i od tada se menja i razvija prilagođavajući svoje programske ciljeve stvarnim potrebama i problemima dece. To je bio veliki i poštovan praznik u vreme šezdesetih godina. Na svake dve godine su štampane prigodne poštanske marke posvećene Dečijoj nedelji.

Plahat za KUD Orce
Plahat za KUD Orce

“Vesti” su proslavile 20 godina od izlaska lista u sali pozorišta (onog starog na Donjoj čaršiji). Prvi deo proslave govorili su prvi urednik lista dr Dušan Nedeljković, urednik drugog ratnog izdanja Žika Avramović i urednik Stojan Kostić. U drugom delu su nastupili novinari Vesti i Borbe Blagoje Lazić, Božo Bulatović, Dušan Đurić i Miša Vasiljević. Sutradan učesnici i gosti obišli sva mesta vezana za izlazak lista počev od 1941, posetili Muzej ustanka i otišli na ručak u Gradsku kafanu, a posle su otišli na Zlatibor.

O prvom uredniku “Vesti” dr. Dušanu Nedeljkoviću se danas u Užicu ništa ne zna, pa je red da malo više o njemu kažem. Dušan Nedeljković je rođen u Isakovu kod Ćuprije, 18. maja 1899. Umro je u Beogradu, 29. juna 1984. godine. Srpski je filozof, doktor filozofije i profesor univerziteta u Skoplju i Beogradu. Doktorirao je na Sorboni 1922. godine, sa temom „Filozofija prirode u delu Ruđera Boškovića“. Radio je kao profesor Univerziteta u Skoplju. Zajedno sa Branislavom Petronijevićem, učestvovao je na 8. internacionalnom kongresu filozofa u Pragu 1934. godine. Za vreme Drugog svetskog rata bio je učesnik NOB. Tokom Užičke republike od 28. septembra 1941, bio je član redakcije „Vesti”, glasila Štaba Užičkog narodnooslobodilačkog odreda i njegov prvi urednik.

Povodom Dečije nedelje objavljivane su i poštanske markice
Povodom Dečije nedelje objavljivane su i poštanske markice

Tada je od preduzeća najviše gradila stanove za svoje radnike Valjaonica, dva solitera kod stadiona, dva solitera kod Cvete Dabić, sa šest spratova. Sekretarijat za unutrašnje poslove je gradio jedan soliter sa 25 komfornih stanova, dok su zavod za socijalno osiguranje i EPS gradili po šest stanova u Jakšićevoj ulici. Vojska je gradila jedan stambeni blok od Hotela “Palas” do preko puta zgrade socijalnog osiguranja sa 64 stana. Pored ovoga bloka vojska je počela sa gradnjom solitera od osam spratova na uglu Studeničke i 7. jula (soliter levo od pozorišta). Uveliko se pripremala gradnja zgrade filijale Doza u ulici Vite Pantovića. Valjaonica je podnela zahtev opštini da od tadašnje pošte, koja se nalazila do Hotela Pariz pa do Malog parka, gradi blok koji će imati do 400 stanova. Inače, opštinska vlast je tada nastojala da što više poruši ili kako se kome sviđa izgradi centar grada. Da bi ovu svoju ideju sproveli u delo, počeli su da udružuju investitore, kako bi mogli da se podižu veći stambeni blokovi. Sama opptina je finansirala gradnju u Jakšićevoj ulici sa 12 stanova i trospratnu zgradu sa 16 stanova. Opština je završila zgradu sa 6 stanova u Krčagovu, dok su se završavali radovi na drugoj, takođe sa šest stanova. Useljene su i zgrade sa po šest stanova u ulici Dušana Višića, uglavnom članovima Saveza boraca i ratnim vojnim invalidima.

Ferijalni savez je završavao pripreme za izgradnju jednog hotela, prihvatilišta sa 120 ležajeva kod plaže (nekada ferijalni dom “Mladost” danas Hotel “Turist”). Opština je takođe poželala da gradi u Jakšićevoj ulici jednu stambenu zgradu sa 12 komfornih stanova, 6 dvosobnih i 6 jednosobnih. Ovi stanovi su se prodavavali kada su bili završeni. Trgovci su tada bili najčešća profesija koja je uzimala kredite za stambenu izgradnju.

Prvi urednik "Vesti" dr Dušan Nedeljković
Prvi urednik “Vesti” dr Dušan Nedeljković

Na periferiji uglavnom su se gradile tipske kuće sa najnužnijim komforom i najčešće bez dozvole za gradnju.

Sloboda je pobedila OFK Beograd sa 2:1, a Užičani odavno nisu gledali lepšu utakmicu. U “Vestima” od 12 oktobra 1961. novinar DP je pisao o ovoj utakmici:

“Odavno na užičkom stadionu nismo gledali lepšu utakmicu nego što je to bilo 10 oktobra u prijateljskom susretu Slboda – OFK Beograd. Bila je to prava poslastica za fudbalske gurmane. Od prvog do poslednjeg minuta sve je bilo lepo. Izvedeno je bezbroj divnih kombinacija, dosta šuteva i uspelih parada i intervencija golmana Krivokuće i Lopina. Gostima iz Beograda nedostajali su Šijaković, Skoblar, dok je Sloboda ovoga puta bila kompletna. Neizmenično su se ređali napadi jednog i drugog tima. U 55. minutu dosuđen je indirektan udarac u kaznenom prostoru gostiju. Neverevovatno i brzo i spretno izveden udarac i postignut je gol, ali Gojkov igra rukom. Sudija je dosudio jedanaesterac, koga je Šibalić majstorski pretvorio u gol. Tek što se prošlo sa centra, Samardžić je pronašao slobodnog Miloševa koji glavom izjednačuje. Vodeći gol Slobode je bio najlepši na ovoj utakmici. Gardić je proigrao nekoliko igrača na levoj strani i ubacio pred gol, P. Milosavljević se vinuo kroz vazduh i pored nemoćnog Krivokuće poslao loptu u mrežu…”

Sloboda je sledeće nedelje pobedila Šumadiju iz Aranđelovca sa 3:0. Ali je od beogradskog Radničkog izgubila sa 5:0. A u takmičanju sindikalnih podružnica, ekipa prosvetnih radnika pobedila je u fudbalskom susretu ekupu užičkih pravnika sa 4:2.

Veliki Ivo Andrić prima Nobelovu nagradu
Veliki Ivo Andrić prima Nobelovu nagradu

U malim oglasima u “Vestima” se pojavila izjava zahvalnosti: Izjavljujem zahvalnost komšijama i prijateljima, vatrogascima i organima javne bezbednosti, koji nam nesebično pomogoše na spasavanju i gašenju požara u našem stanu. Jovišić i Zarić, Vita Pantovića 23.

Dogodila se teška saobraćajna nesreća kod hidroelektrane u Bistrici u kojoj je izgubio život 41 putnik. Autobus “Autotransporta” iz Priboja, koji je bio marke “Fap” i saobraćao na liniji Priboj-Belo Polje, iznenada se survao u reku Lim. Tragedija se dogodila kod visećeg mosta, pola kilometra od mesta Bistrice u pravcu Prjepolja. U autobusu se nalazilo 54 putnika, spaseno je 13.

Dosta pažnje Užičana je pobudila vest da je 26. oktobra švedska Akademija nauka dodelila Nobelovu nagradu za književnost Ivu Andriću.