До краја Другог светског рата ова улица се звала Светосавска. После рата име јој је промењено у улица Хероја Дејовића, а затим у улицу Николе Пашића.
О Николи Баји Пашићу се доста зна, покушаћу да напишем о њему мало више тога што се не зна. Отац Николе Пашића, Петар Пашић није био богат, пре се може рећи да имао скромне приходе. Бавио се трговином и пољопривредом. Поред Николе имао је још сина Најдана и кћер Ристосију.
Деда Николе Пашића био је пекар у Зајечару. Порекло им је из Македоније испод Шар-планине, одакле су се населили у Источну Србију. Од тада је прошло више од 300 година.
Никола Пашић је рођен у Зајечару 18. децембра 1845. године, где је завршио и основну школу. Гимназију је учио у Неготину, Зајечару и Крагујевцу. Године 1866. уписао се у Велику школу у Београду, где је студирао технику. Две године доцније, као одличан студент, добија државну стипендију за наставак студија на Политехничком институту у Цириху, где стиже марта 1868.
У наредне четири године завршио је у швајцарској грађевински факултет, упоредо се образујући и у политици. У Цириху се Никола упознао са познатим руским анархистичким теоретичаром Бакуњином. Пашић је Бакуњину рекао: “Ви знате да се ја спремам за грађевинског инжењера. Никад не бих пристао да срушим једну кућу пре него што бих знао шта ћу саградити на њеном месту”. Бакуњин је својим пријатељима пророчки казао: “Од свих ових младих људи вероватно ће само ћутљиви Пашић једног дана играти велику политичку улогу у својој земљи”. Тако је и било.
Мало људи зна откуд му надимак Баја. У то време у Источној Србији код Зајечара, где је рођен Никола Пашић, најстаријег брата су звали Баја, јер он није ишао да копа, није чувао стоку, него је ишао по вашарима, саборима… И за њега су говорили: ”Баја све зна”.
Никола Пашић био је политичар, дугогодишњи председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и оснивач и вођа Радикалне странке.
Према српским изворима, Пашић је био Србин, пореклом из Рогачева у Македонији, док према бугарским, Пашић није био Србин, него је био Бугарин и са очеве и са мајчине стране, јер, како наводе, мајка му је била Бугарка из Видина, а отац Бугарин из Габрова. Тек је преудајом за г. Пашића мали Никола био усвојен и добио своје садашње презиме. Тиме се објашњавају и његове родбинске везе и избеглиштво у Бугарску у једном периоду.
Никола Пашић је личност око које се ломе мишљења у Србији. Једни тврде да је био можда и највећи државник којег је Србија имала, док га други оптужују да је био обичан профитер.
Данашња ужичка улица Николе Пашића води од Омладинске улице, поред Ракијске пијаце, Царинским потоком до раскрснице са Немањином и Ратарском улицом на Царини. У овој улици је некада била пушкарска школа и кућа ужичког адвоката Сима Терзића, на чијем месту се данас налази зграда Шумског газдинства.
Осим блокова стамбених зграда са пословним, трговинским и угоститељским објектима, у овој улици се налази: Народни музеј Ужице, Зелена пијаца, Техничка школа “Радоје Љубичић“, Црква Св. Марка, Дом за децу и омладину, предузеће Путеви Ужице и много тога још значајно Ужичанима.
