Суд или улица, питање је сад!
Пролаз који је настао из једног од куриозитета Ужица.
Парчић 1995.
Мали парк или Парчић, како је некад изгледао, у прошлом миленијуму.
Да ли су Ужичани Зоре Чучкуше?
Ужичани нису егоистични, отуђени људи, довољни сами себи; они се од јутра до вечери страсно занимају за своје ближње, њихове мане, грешке и недостатке – они би да их поправе или разјасне другима.
Ужички Гудурићев бурек
Бурек је ужичка јутарња поезија, српски сан далеко у туђини, а и повратак кући, јер га већ првог јутра, када се пробудимо у Ужицу и седнемо за стари кухињски сто, кева или баба донесе из “Здрављака” са ћошка, и то у масној ‘артији, јер зна да то волимо.
Стигао варијете
Стигао варијете у Ужице: “најачи човек, жена змија, најдебљи човек, жена с брадом и остала чудеса!” 1938. године.
Малина са содом
Летос, одједанпут, пожелех да попијем малину са содом и обиђем кафане. Старији келнери су се само осмехивали и одмахивали руком, а млађи нису ни знали шта је то.
Маринина парфимерија
Радња се налазила ту испод продавнице „Голубац“, у улици од Дома здравља ка Главној, где је касније била брза храна “Френки”, а сада фризерски салон.
Истина о Балши
Као председник Суда, који је одбио 45 захтева за ванредно преиспитивање правоснажности пресуда, које је тадашња Коалиција “Заједно” поднела против Првог општинског суда у Београду, лансирао је своје име у светску орбиту.
“Весели Дечаци” и “Кристали”
ВИС “Весели дечаци“ Први ужички бит ВИС “Весели дечаци“, године 1961, у ужичкој ОШ “Душан Јерковић”. Ту свирају: Јовица Митрашиновић – иструменти с клавијатуром, Драган Божовић – соло гитара, Павле Зарић Рицко – бас гитара, Војо Мулина – бубњеви, а Бато Јездић – свира трубу. У време када су били најпопуларнији међу ужичком тинејџерима, задужени […]
Прва луксузна посластичарница
Милан Јефтић је тих осамдесетих важио за предузимљивог Ужичанина. Отворио је на спрату позоришта прву “Уну”, по угледу на италијанске посластичарнице.