Уз присећања Аца Дејовића о ужичким бобовима и тркама
Бобови се у Ужицу не возе од седамдесетих година 20.века. Тада је са стрмих ужичких улица нестало и лигура, поткованица и сличуга…
За Ужичане увек је то била „Главна улица“ на којој се „корзирало“
До Другог светског рата део ужичке Главне улице од Малога парка до данашњег Музеја звао се улица Милоша Великог.
Како је после ослобођења пурњао ћира
Одлучено је да се једна парна локомотива размонтира и на запрежним колима претера до Бисоке и тамо склопи.
Некада давно и сада на „Липи“
На почетку педесетих, ту где је данас Блок „Ц“, био је ред ових кућа са локалима.
Мала изложба дела старог Ужица захваљујући профи “Елезу”
Елез је устао и без речи ми донео коверат са фотографијама тог дела Ужица, исликан са свих страна.
Време у ком су Ужичани дохватили небо
Кад путник дође или прође кроз и поред Ужица, првенствено му скрену пажњу ужички солитери или куле и зграде израђене у интернационалном стилу
Сасвим лична ужичанствена прича
И тако, сећања само навиру. И свако од нас кренуо је у неки свој живот. И све ређе смо се виђали.
Кафана Топ и свестрани музичар, учитељ Ацо Радовић
Ту где је данас Дом здравља, Неђо Радовић је отворио кафану и због близине Артиљеријске касарне, која је била преко пута, даје јој име „Топ“.
Карта некадашњих купалишта
Уз цртеже карте објављујем и две премијерне фотке Међаја из седамдесетих година.
Како је изгледала ужичка болница после Другог светског рата?
После Другог светског рата, 1945. године, у оштећену зграду, готово без опреме, послати су “планском расподелом” из Београда лекари специјалисти…