Nikola Tesla je umro siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće. Veze Užica sa Nikolom Teslom gledano istorijski su neraskidive jer po teslinim nacrtima Srbija je prva u Evropi počela da proizvodi struju i to se dogodilo baš u Užicu samo četiri godine nakon izgradnje prve Tesline hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima izgrađena prva hidrocentrala na reci Đetinji.
Zahvaljujući rektoru Beogradskog univarziteta Đorđu Stanojeviću prijatelju Nikole Tesle. Tesla je samo jednom bio u Srbiji i došao je na poziv Stanojevića 1. juna 1892. Tada još uvek mladi naučnik je predveče stigao na beogradsku Železničku stanicu. Dočekali su ga mnogi ugledni Beograđani, ali i masa sveta kod kog je taj “naučnik svetskog glasa” izazvao radoznalost i znatiželju.
Te večeri Teslu su otpratili do hotela “Imperijal” gde je prenoćio, a sutradan je prisustvovao nizu sastanaka i manifestacija u njegovu čast. Zabeleženo je da je tom prilikom Tesla po prvi put i odlikovan za svoj naučni rad – tada maloletni kralj Aleksandar Obrenović dodelio mu je ordenom Svetog Save II reda.
Uveče je organizovan banket u Teslinu čast, a večeri je prisustvovao još jedan srpski velikan Jovan Jovanović Zmaj. Prisustvo proslavljenog srpskog pesnika naročito je ganulo Teslu. On je Zmajev rad izuzetno poštovao, a nakon što je čuo da je “čika Jova” napisao i pesmu u njegovu čast – bio je istinski ganut. Zmaj je retko recitovao svoje pesme, ali ovog puta je napravio izuzetak:
“Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd
Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o
Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu ;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.
Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja
Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)
I bez žice i bez kabla.”
Ostalo je zapisano da je Tesla bio toliko dirnut ovim gestom da je zaplakao i poljubio ruku Zmaju. Te večeri obećao je da će lično prevesti Zmajeve stihove na engleski jezik, a to obećanje je i ispunio! Narednih godina Tesla je strastveno prevodio stihove čika Jove, pa su američki čitaoci po prvi put mogli da vide pesme “Tri hajduka”, “Dva sna”, “Ciganin hvali svoga konja”, “Tajna ljubav”… Zmaj je tako postao, uz Vuka Karadžića, jedini Srbin čije su pesme mogle da se čitaju u Americi još u 19. veku. Sa druge strane, Zmaj je Tesli spevao i jedan katren po ugledu na stihove iz Biblije:
“Priroda i njeni zakoni
Sve beše mrkli mrak;
Nek bude Tesla! – reče Bog
I blesnu svetlosni zrak.”
Nikola Tesla je do kraja života Jovana Jovanovića Zmaja smatrao najvećim srpskim pesnikom. Zmaj njega – najvećim naučnikom sveta! Kada je Stanojević dogovorio sa Teslom da se Srska centrala gradi na osnovu njegovih nacrta. I tako, napredni Užičani su prvi napravili akcionarsko društvo i prva Teslina centrala u Srbiji i u Evropi je izgrađena u Užicu, “Sinu viđelo iz reke” komentarisaše Užičani i prhvatiše Teslu kao počasnog Užičanina. To je bio u isto vreme i početak industrijalizacije Užica. Na sahrani Nikole Tesle preko kovčega su bile dve zastave, Američka i Karaljevine Jugoslavije.
