Ужичанин Првослав Деспотовић (1930-2004.) био је доктор техничких наука (машинство). Његов отац био је столар, Богољуб Деспотовић, у чијој кући је данас управа Дечијег одмаралишта “Златибор”. Предраг је заступао YU фирме у купо-продаји опреме у саобраћају. Захваљујући његовом утицају, у Ужице је шездесетих година прошлог века стигла прва дизел локомотива, намењена уском колосеку, из Канаде. Ова дизелка је заменила једну Ћирину парну локомотиву. Због сагоревања чврстог горива у парним локомотивама Ужичани су своје железначаре звали “гаравци “.
Ужичанин господин Зоран Жеравчић је допунио Мишово приповедање: “Године 1938. од Београда до Дубровника, почео је да саобраћа први моторни воз. Звали су га “Луди Сарајлија”?! Колико знам, до Дубровника се ишло пругом која је везивала Београд са Сарајевом, преко Ужица. Дакле, требало би да је још пре рата било возова који нису користили угаљ, а пролазили су нашим крајем. Можда су они брзо укинути или их није било после Другог светског рата. Тренутно то истражујем, чак сам нашао једну фотку “Лудог Сарајлије” пред први полазак.“
Да, кроз ужице су пролазили моторни возови. По њима су Ужичани давали имена својим најбољим бобовима, постојао је и боб “Луди Сарајлија”. Касније су то проширили и на возове који нису пролазили кроз Ужице, као у случају доварјашког боба названог “Симплон”, по чувеном возу – палати на точковима, Симплон-Орјент – Експресу. Парни возови су релацију Београд – Сарајево – Дубровник преваљивали за 24 часа. Моторни возови су исту раздаљину прелазили за 16ч 30мин. У саобраћај су пуштени у лето 1938. године. Колски део је израђивала Прва југословенска фабрика вагона у Славонском Броду, а механички део је испоручивала фабрика Ганц и Комин из Будипеште. Пролазили су кроз Ужице. Ипак највише је у памћењу остао тај воз назван “Луди Сарајлија”, који је прављен у фабрици “Ђура Ђаковић“ под ознаком “Моторни воз 801” и повремено саобраћао на траси Београд-Сарајево, све до укидања пруге уског колосека.
