Mislim da ipak nisam zakasnio da vam ovo ispripovedam, iako je prošao 8. mart i dalje sam njim inspirisan.
Kompimenti, slatkorečivost je uvod u harmonija haosa. Prvo da se prisetimo činjenice da je žena plemenitija od muškarca i da se ne osvrće samo na spoljašnju lepotu kao većina muškaraca. Da skrenem pažnju i na to da u ovoj priči kad kažem Užičanka nijednog trenutka ne mislim na one koje danas nazivamo “sponzoruše”, žene na lizing, prostitutke sa jednom mušterijom. Zašto se one ne mogu uklopiti u ovo pripovedanje? Zato što im je svima zajednička duhovna beda, intelektualni plićak, jeftino pomodarstvo, klonirana spoljašnjost, prazne priče. Prioritet im je nešto što zovu “život na visokoj nozi”, što podrazumeva dobar provod na hit mestima, skupe automobile itd. Naravno, sve ovo treba uzeti kao relativan pojam, jer što je sponzoruša na nižem ili višem razvojnom nivou, to su i materijalna i statusna dobra kojima teži niža, odnosno viša.
Početkom 21. veka i uvozom raznih časopisa na srpskom jeziku i prevedenih TV serija, prečesto vrlo pogrešno shvaćenih, primećeno je kod Užičanki oslobađanje od provincijskih stega i ograničenja, pa samim tim ova grupacija evolutivno mutira u nešto do sad neviđeno na ovim prostorima, pri čemu je svaki vid borbe protiv ovog trenda nemoguć i predstavlja bitku sa vetrenjačama. I dalje verujem u sreću izazvanu onom čistom ljubavi, ova vrsta žena koja se prodaje ne uklapa u moja razmišljana zato ih ignorišem posle objašnjenja i o ovom pripovedanju o kompimentima izazvanih Užičankama
Svi muškarci koji bi na lak način ostvarili svoju težnju, znaju da lepim ženama treba govorite da su pametne, a pametnim da su lepe. Ipak to su samo lovci za jednu noć, kratkotrajnu vezu radi jeftinog seksa. Kada je prava ljubav u pitanju, ženama, tako i Užičankama, nije potrebno to pumpanje ega. Dovoljno im je prići, ako su emotivno slobodne njihova logika će odradi svoj posao ‘prišao mi je, sviđam mu se’. One hrabrije žene koje znaju šta hoće, naći će načina da priđu muškarcu koji im se dopao, koji je ostavio pozitivan utisak. U suštini je svejedno kako su se zbližile dve osobe da bi bile sretne…
Suština je u tome da se ženi dopadnemo isto kao i ona nama i da povremeno uzajamno potvrdimo to dopadanje komplimentima koji nisu u cilju inpresioniranja, već da se uklopimo i u razmišljanjima jedno u drugo. Ipak treba znati da žena koja je voljena i koja voli je srećna i ne želi ništa drugo. Muškarac koji je voljen i koji voli još uvek želi i neke druge stvari, bila to radoznalost, šah, ribolov ili to uobičajno interesovanje za sport.
Iz iskustva znam da su za muškarca najvrednije Užičanke, dame, one kojima muškarci dosađuju kompilimentima. Veoma su srećni jer su od takvih žena izabrani. One nose pokretačku snagu sa sobom i mogu da budu večna inspiracija koja retko ostaju bez reči, možda samo dok se ljube. Dame su u prednosti, mogu istovremeno biti i ljubavnice i najbolji prijatelji, mogu da pruže onoliko prijateljstva koliko pozajme od ljubavi. One čuvaju svoje telo kao blago, jer žele da njihov muškarac bude večiti istraživač, koji daje iskrene komplimente. Dame vide duboko i obično biraju muškarca koji vidi daleko, vole pobednike, zato i žele da ih zavedu ili dopuštaju da ih osvoje. To je odlična kombinacija za uzajamnu sreću. One mogu da nas vole zbog naših nedostataka i sve će nam oprostiti osim nedostatka gluposti.
Dame nisu tako uvek skockane zbog muškaraca, one su to više zbog žena… takve žene su mnogo razumnije od muškaraca. Muškarci dopuštaju da ih obuzmu ambicije, moć i bogatstvo, dok dame znaju da za njih nije važno šta rade, nego ono što jesu. Dame nisu stvorene da bi bila shvaćene, već da bi bile voljene. Možemo da ih volimo, da patimo zbog njih…
Siguran sam da užičke dame imaju svoju tradiciju ponašanja i odevanja koja potiče još iz 19. veka i kad uporedimo fotografije i lica nekadašnih i današnjih užičkih dama uvek možemo pronaći sličnosti.
Fotografije dama naše prošlosti, koje je izradio Ilija Lazić, obojio je Zoran Domanović.
