Алексића мост

2153
Плато код Алесића моста и гостионица "Босна"
Плато код Алесића моста и гостионица “Босна”

На самој међи Алексића моста и Коштице, на благој окуци, постоји и данас кућа у чијем се приземљу налазила “Алексића кафана”, породице Душана и Драгице Алексић, главних “криваца” зашто овај део града и данас носи назив „Алексића мост“. То је био назив који је преко Коштичког потока првобитно означавао пешачки и колски прелаз, касније мост. Временом је овај назив Алексића мост обухватио шири део ужичке вароши. Ту у делу доњег тока Коштичког потока, испод Коштице на раскршћу, у турско време су се додиривале три махале: Џинџифин, Коштишка и Циганска. На простору поред данашњег моста била је Коштичка џамија, духовно средиште све три махале, неколико занатских и трговачких радњи и дућана и Чуругова кафана. Током турске владавине ту преко потока је постојао камени мост, али је срушен и разрушен после одласка Турака и потурчењака тј. муслимана. Касније је изградио неки Панић дрвену ћуприју на том погодном прелазу, а током времена због близине Алексића кафане променио назив у данас општепознати назив…

"Алексића мост" у време кад је добио име, у цетралном делу фотографије Алексића кафана и мост- платица испред ње
“Алексића мост” у време кад је добио име, у цетралном делу фотографије Алексића кафана и мост- платица испред ње

Пре него је кроз Коштицу прошао пут ка Бајној Башти и Босни, Алексића мост је био важан објекат на Босанском друму који је од моста, уз Теразије, водио ка Вишеграду.

Центар на Алексића мосту
Центар на Алексића мосту

На данашњем простору раскршћу улица Димитрија Туцовића, Курлагине и Ужичке републике су стабене вишеспратнице са пословним, претежно трговинским простором у приземљу. Поред моста је 2007. саграђен тржни центар компаније „Делта Макси“.

Део на Алексића мосту 2019. (фото Зоран Ђуровић)
Део на Алексића мосту 2019. (фото Зоран Ђуровић)

Бранка Селаковић Филиповић: „Сећам се аутобуске станице (на месту садашње војне зграде) и ваљаоничких аутобуса, које су возачи палили у пола пет ујутру да их добро загреју до поласка (у 5 и 20) радника на посао. Иза ње најбољу пекару у граду, где се куповао јогурт на точење. Точили су га у литарске фласе са широким грлом (нешто слично данашњим фрукталовим флашама). Испред прве конзерве (зграде) био је велики орах, од кога су нам у првим данима школе руке увек биле црне. Поред њега огроман црни дуд. Данашња деца немају појма како је то добра воћка. Све у свему, било је боље тада, него сада.

Поглед са Курлагиног раскршћа
Поглед са Курлагиног раскршћа