За прве приватне послератне ужичке новине Ужичку Недељу сам почео да пишем од броја 2. Био је то фељтон „Ко су били први ужички рокери“. Највероватније због тога сам сачувао прве бројеве овог Ужичког листа и доживео да Агенција за маркетинг водич 12. децембра 2018. објави 1000. број. Од другог броја, на чијој је насловној страни био Светислав Басара, до хиљадитог сам у „Неђељици“ објавио више од триста чланака фељтона, колумна, коментара, прича из ужичке прошлости, па је доживљавам као и „Вести“ за које сам такође писао бројне фељтоне као значајан део мога дела стваралачког живота. Разлика између ове две ужичке новине је у уређивачкој политици током њиховог времена постојања. Вести су одудувек биле за позицију, а Недеља за опозицију.
Године 1993. 24. фебруара, почео је да емитује програм први ужички приватни Радио “Радио 31”. Отворио га је власник Фото М студија, Милан Миушковић . Ужичка Недеља се на трафикама појавила 18. маја 1994, а мој ТВ5 Ужице је почео да емитује програм у етру над Ужицем исте године, 26. јула. За мање од годину дана први приватни радио, прва приватне послератне новине и прва приватна ужичка градска телевизија су се појавиле у Ужицу. То је био део процеса долазеће демократије на ове просторе. Гледајући из ове данашње перспективе, Милан, Тони са њима и ја, смо својим медијима променили живот и навике Ужичана, од половини тих усраних деведесетих година 20. века. Сарађивали смо, Милан и Тони су се дружили и Недеља је објављивала програм радија. Ја сам писао за Недељу, за телевизију сам ангажавао Тонијеву агенцију за маркетинг „Водич“, а Недеља је детаљно писала о припремама за отварање ТВ5. Када је Петица почела да емитује програм, Недеља је објављивала програм телевизије. У то време Недеља је коштала 1 Аврамов динар, што значи да јој је цена била у вредности данашњег евра.
Садржај првог броја Ужичке Недеље је изгледао овако:
На насловној страни одбојкашице „Јединства“. На другој страни, у преставци је писало да је издавач Агенција за маркетинг Водич; директор Тони Станковић; адреса редакције Ужице, В. Пантовића (Слануша); Главни и одговорни уредник Раде Јовановић; Редакција: Слободан Симић (сатира), Драгица Цвијовић, Михајло Крстић, Зоран Јеремић, Милутин Јовичић, Миладин Остојић, Гордана Даниловић, Жанка Лишанин, Мирослав Аџић; Прелом и графичко уређење Графички центар Водич; Секретар редакције Биљана Бакић; Слог: Слободан Ковачевић…
Половину друге стране је заузела реклама за Шумадију осигурање.
На трећој страни „Уводник“ у коме је писало: (…) „Европа има хиљаде и хиљаде листова и часописа, од данас и Ужице има два недељника: Кад може Европа, може и Ужице!“ На истој страни је уоквирена Изјава Недеље: „Не мењајте децо, називе улица. Заборавиће народ имена криваца“. Потписан је пензионер из Ужица. Поводом предлога СО за промену назива већине улица Ужица… (Према стилу, ипак мислим да је то био афоризам главног уредника, афористичара Рада Јовановића).
У прегледу догађаја од 27. 4 до 17.5 је објављено да је у Ужицу боравио премијер Радоје Контић. Да је организован пријем у СО учесника прве међународне Ђурђевданске трке. Председик Скупштине општине, Зоран Вујовић, одржао је конференцију за штампу са ужичким новинарима. Одбојкашице „Јединства“ победиле су Црвену звезду и стекле предност у плеј офу. Алекса Јокић, министар за саобраћај посетио Општину и градилиште обилазнице за Бајну Башту. На овој страници је објављена и фотографија министра за саобраћај са сарадницима и објава: „700.000 Аврамових динара за наставак радова на обилазници“. Да је Јован Радић министар за здравство, рад, и борачка и социјална питања посетио Први Партизан, Фасау и Наменску. Да је „Слобода“ одложила питање опстанка у првој лиги за задње коло. На крају прегледа објављено је да су у посети Ужицу били представници Ужгорда, града у Украини. Објављен је и садржај броја уз слике Рала Рашковића и Зорана Вујовића.
На четвртој сервисној страни названој „Сервис“, коју је уређивала Драгица Цвијовић, објављени су чланци: „Топлота диже температуру“, у коме се говори како јавна предузећа после разарајуће инфлације покушавају да наплате старе дугове. У цртицу „Пас лаје“, писано је о акцији тровања паса луталица. У цртици „Општинске таксе“, објављено је колике су нове општинске таксе.
На петој страни „Тема“ у чланку – „Сан је да све ово сањамо“ (Наслов афоризам Рада Јовановића) писао је директор Тони Станковић иза псеудонима Душан Ђуровић:
(…) „Вероватно да нисте одавно прошетали главном улицом после 10 увече. Тек тада се у пуној мери може спознати јад и чемер у коме се налазимо, све је пусто, тек понеки пролазник главе скривене међу раменима, брзим кораком нестаје у мраку, који нас из дана у дан све више гута. Заваравамо се да ће бити боље, можда мало боље једемо него пре неколико месеци, понекад и понешто купимо, али оне дивне и драгоцене ствари, као што је осмех и радост одавно нема у нашим душама. Само зебња и нада. Уствари само зебња.“
На 6 и 7 страни првог броја Недеље у рубрици „Гост недеље“ главни уредник Раде Јовановић испод наслова „Први грађанин трећи пут“ интервијуше предсеника Скупштине општине Зорана Вујовића, има и фотографија њих двоице у кабинету Зорановом. Између осталог тада важног рекао је: „У основи овог посла којим се тренутно бавим је мотив да сам рођен у овом граду. Ово место омогућава да се све оно што је значајно за живот и развој града с њега може да дотакне. То је изазов у коме лежи енергија за ангажовање. Идеја је пуно, мотивација је велика. Не бих могао, бар тако осећам, да будем градоначелник Јагодине или Крагујевца, и кад бих стицајем околности тамо морао да живим.“
На 8 страни у чланку који потписује Тони Станковић испод наслова „Авраме, Авраме – колико има сати?“ Директор „Водича“ у изабраном пасусу каже:
(…) „Свака власт би пожелела оваквог народа. Најпознатија забава за широке народне масе је Аврамовићев програм. Масовна подршка, једни економски хвале, други упозоравају, хапсе се штицунг мајстори, цене падају, па расту акцизе, таксе, порези… За пар месеци скоро сви постадоше финансијски експерти, а да при том само мали број људи уопште и зна шта пише у том програму и шта нас тек чека. Људи ко људи верују да ће бити боље, а сами не знају како.“
На 9 страни, тада главни Ужичанин у ДС Мирослав Мартић, будући председник Општине, пише испод наслова „Шта нам се дешава“, у пробраном пасусу:
„Под плаштом демократије се провлаче многе ствари које са демократијом немају много везе. Један од карактеристичних примера за то је настојање лидера већине значајних странака да озваниче и у парламентарни живот уведу процедуру унапред, бланко потписаних оставки својих посланика које се могу потписати унапред (пример Радуловића из Демократске странке који још увек није вратио свој посланички мандат, јер је из ње искључен).
На 10 и 11 страни „Интервију“ редакција Недеље се шегачи са измишљеним интервијуом са Титом испод најаве „Друг одозго“ и наслова После Тита – НАТО (са назнаком Први интервију са Брозом после 4. Маја 1980.). За мој укус морбидан али на ерски начин духовит. Последњи пасус каже: „На овом месту интервију са Брозом је морао бити прекинут, јер се опасно примакао крај његовог радног времена. Наиме, у даљини су се већ чули први петли у земљи у којој је већ и певац мисаона именица, корење, храна будућности, а лишће једина конфекција… Отишао је Броз… А комунизам ће још дуго бити главна тема наше најдуже приче „Ђекна још није умрла“… а кад’ ће не знамо.“
На 14. и 15. страни рубрика „Ужичка разгледница“, а између рекламни додатак Агенције за маркетинг водич. Од 8 кратких цртица са разгледнице одабрао сам ову:
„У последње време град на Ђетињи буквално живи у грозници коју изазива вишенедељна грчевита борба фудбалера „Слободе“ да задрже место у Првој лиги. Може се слободно рећи да су се грађани поистоветили са фудбалерима Слободе, будући да су им циљеви истоветни. Наиме, са овим пензијама и платама, поред Слободе, бар још половина Ужичана је принуђена да се бори за опстанак!“.
На четири рекламне стране између Агенције водич су рекламе, да ће се агенција Водич бавити маркетнгом ТВ5 од 1. јуна, али и да се бави дизајном, графичким услугама и продајом рачунара. Ту је реклама за програм Радија Ужице, тада звани скраћено „Руж“. Затим за „М и С“ продвницу ексклузивне робе са далеког истока. За „Монтана шоп“, као и за Установу „Велики парк“ која је рекламирала пролетни вашар у хали. Ту је била преко целе странице реклама за Фротекс са слоганом „Мислите на фротир, кажете Фротекс“.
На 16. страни рубрика „Дешава се“, писала је Гордана Даниловић испод наслова „Мораш бити одличан“ о пријемним испитима у средњим школама. Објављено је са фотографијама да су добитници Златне значке КПЗ Србије сликар Обрад Јовановић и Милан Баковић Учитељ. Као и текст о делатности КПЗ у Ужицу.
На следећој страници у рубрици „Ништа лично“ је објављен чланак Зорана Тмушића „Добро Дошли друже преседниче“, о посети Радоја Контића Ваљаоници Бакра и Алуминијума“ – Севојно као и прича „Оковама памет“ Ивана Арсића.
На 18. Страни у рубрици „Чаршија“ испод наслова „Последњи преживели градски спорт“ испричана је причица са фотком о ужичким голубарима. Хумореска Ере где Фиола кометарише што га Тоша није поменуо у последњој књизи песама… Фиола се захвалио јер Тоша ту говори само о мртвима. Ту је започела и омиљена кртака хумористичка цртица „Мачков угао“, о доживљајима духовитог конобара Мачка иза шанка хотела „Златибор“. На овој страници су и обавештења о рођеним, венчаним и умрлим Ужичанима, као и обавештења „Ко је ко“ са фотографијама где каже: да је Вера Бојовић секретар ужичке СО, Видоје Дрндаревић потпреседник СО, Милан Маринковић председник Извршног одбора СО а Душко Недељковић потпреседник СО.
На страни 19 рубрика „Ужике легенде“: Мистер гол, испод наслова „Златна копачка ужичког фудбала“ о Рашкину Рашковићу, џентлмену и спортисти коме су ужичани измислили песму:
Увек кад гол постигне,
Он високо руку дигне…
А кад судац крај одсвира,
Публика му не да мира:
Са терена њега носе
И са њим се сви поносе.
На 20. страни рубрика „Нови талас“, тема о којој сви ћутимо, наслов „Деца која стварају околности“, где Драгана Јовановић пише између осталог:
„А ни деца више нису невина, ни наивна. Улога жртве естаблишмента веома је удобан заклон за све личне недостатке и незаинтерсованост. Успех у животу није хуманитарна помоћ која се добија са неба у првилним размацима. Ако нема помоћи са стране, не вреди чекати. Живот доноси ствари за које реално гледано многи нису спремни, сваки поступак носи са собом и одређене последице, а наша деца су у осетљивом добу кад их треба много чему научити. Отуда ни кукасти крстови нису дечија игра, то су потписи тежи од зидова на којима се налазе…“ На истој страни је и караикатура како месечар води на крову слепце у амбис… Ту је и и итервју у рубрици „Ужички рока“ са Срђаном Миливојевићем, фронтменом ужичке групе „Тина“, поводом концерта у Хали спортова. Води Тони Станковић.
На 21. страни рубрика „Она“, посвећена дамама. И два чланка: „Лето на прагу, будите своје“ који је потписала Жанка Лишанин и „Мушкарци где сте, Уместо увода“ Драгице Цвијовић. Као и реклама за модни салон „Стела“.
На 22. страни рубрика „Литература“. Ту је прича „Право на грешку“ Александре Јовановић, као и позив Ужичке Недеље за конкурс за најбољу необљављену песму.
На 23. страни са назнаком „Уз ветар“ хумористички део: Афоризми Александра Чотрића. Хумореска Слободана Симића „Царина“, Афо топ 5…
На 24 страни са назнаком „Медији“ чланак о најави почетка рада ТВ5 у коме, између осталог, кажем:
„У програмској концепцији ТВ5 ће у програмском смислу бити локална ужичка ТВ станица, усмерена на актуелне информације и теме из града, забаву, филмове, спорт и музику (без фолка и сл.)“ На овој страници је била и музичка топ листа Тонијеве продавнице „Петар Пан“, а Зоран Јеремић и Владимир Герзић су писали о филму. Ту је и чланак у наствацима „Рачунар као алат“.
На 25 страни су „Огласи за радна места“. На следећој 26. рекламе. За Радио 31 са седмичним програмом назнаком за сталне емисије. За радњу за сито штампу „Дама“, бутик „Лиса“, за радњу „Експрес униврзал“ за нарезивање кључева, гравирање, поправку обуће, оштрење ножева и маказа, фотокопирање. На 26 страни испод назнаке „Спорт“, чланак Драгана Ј. Васовића о збивањима у ужичкој кошарци, Пун кош оптужби „За ким звона звоне“.
А на последњој, задњој корици, преко целе странице реклама за „Привредник“ тј електричне грејаче и термоелементе.
