Ако кренемо са запада Котлином Ђетиње лепо уређеном шетачом стазом кроз тунеле некадашње Ћирине пруге од “Рајских отока”, прво ужичко насеље на које ћемо наићи је “Турица”, изнад које је “Дубоки поток”, иначе последње насеље западног излаза из града. Затим су ту на вису Теразије са којих се спушта до насеља Коштице и Алексића моста. Следећи део града је “Доња чаршија” све до Трга, на северу изнад Росуље, Камено корито, Пора, Клисура, Пашиновац…
Испод Старог града и Капетановине је Плажа са старом Теслином централом, окружена шеталиштима. У јужном делу града су Међај и Забучје. Георафски центар Ужица је у Малом парку, испред Градске куће, која је и централна зграда града. Делу који зовемо “Центар” припада Трг, Мегдан према југу, некад само раскрсница, сада улица до Ђетиње са околином од прве апотеке. Затим Центру припада Слануша, Липа све до Ђетиње Вујића брда и Доварја. На северу, идући од Слануше, долазимо на Ракијски пијац, одакле стижемо на Царину, Бело гробље, Глуваће, Татинац, Сарића Осоје.
Када стигнемо главном улицом на Липи до раскрснице код зграде Музеја, брдо са “борићима” данас са боровом шумом, изнад и десно од Главне улице, које се некад звало “Крушица”, касније је због куће професора Вујића прозвано “Вујићевина”. Назив се задржао до данашњих дана. Десно је брдо Доварје, а његово подбрежје до Ђетиње се зове Беглук.
Кад се пређе Доварје, стиже се у Крчагово, највећу ужичку месну заједницу, преко реке су Ада и Врела, а изнад Орловац. Од Крчагова даље источно је Сењак. Затим, идући на исток, преко Мендиног брда, стиже се у Севојно, које, од како је проглашено за градску општину, сада је део Ужица. Тако да се сад Ужице не може као некад лако обићи пешке.
