
Некад омиљено место Ужичана разних генерација – кафић “Топ”.


Судећи према приложеној фотографији, чини се да смо на Дивљем западу. Нисмо, на ужичкој смо раскрници на “Мегдану”, топониму који доби име због турских и српских дечака чобана, који ту бише мегданџије.

Ово сам сликао 1966. године, апаратом “Алтекс”, који сам добио од оца на поклон.

Мој Влајко је имао интересантне идеје, поставио је ову фотографију његовог тростуког рекламног паноа великог формата на самом почетку изложбе.