Прва организована општинска ватрогасна јединице у свету основана је у Единбургу у Шкотској 1824. Следи Лондон, у којем се оснива јединица 1832. Првог априла 1853. у Синсинатију, Охајо (САД), запослен је први ватрогасац са пуним радним временом и пуном платом. Та јединица је прва употребила парну машину за погон ватрогасних пумпи. Прва парна машина за борбу против пожара са коњском вучом измишљена је 1829, али не и прихваћена у структурама ватрогасаца све до 1860. Мотор са унутрашњим сагоревањем у ватрогасна возила стигао је 1907, и израђен је у Сједињеним Америчким Државама.
Први трагови који се кроз историју везују за гашење пожара и мере заштите у Србији бележе се у Душановом законику. Савремена историја ватрогаства у Србији практично почиње 1834. године, када књаз Милош доноси Уредбу за гашење пожара. Познато је да су 1927. године у Србији ватрогасне чете, што добровољне градске, што индустријске, имали: Београд, Ниш, Ужице, Крушевац, Врање, Зајечар, Пожаревац, Смедерево, Шабац, Крагујевац… Индустријске су имали фабрике шећера Београд, Крагујевац, Ћуприја, као и фабрика штофа Параћин.
