Развој ужичког краја кроз век коначног стицања слободе од отоманске власти и трансформацију државе од пашалука, преко кнежевине, до краљевине.
Промене у архитектури града и његовом положају унутар Краљевине Србије, само су били назнака пред буру какав је био двадесети век.
Ужичани су спремно дочекали позив отаџбине у борби за ослобођење и уједињење, преживели велике недећа, али и дане славе, јунаштва и чојства.
Нова држава је донела ужичком крају даљу модернизацију и развој, у складу са 20. веком, са даљим нестајањем трагова турске окупације. На жалост, било је то време између два велика страдања.
Трагична и смутна времена, када су људи често заборављали човечност, и међусобно се истребљивали због различитих идеологија и политика, истовремено се борећи и против страног окупатора.
Деценија опоравка од страшног рата и разарања, и привикавања на потпуно нови и другачији систем од дотадашњег.
Поред огромне експанзије и градње, шездесете су донеле нешто сасвим ново, нов начин модерног и урбаног живота, забаве, моде, рокенрол музике…
Златно доба бивше нам државе Југославије, донело је процват модерне музике, сексуалну еманципацију, раскид са патријахалним односима.
Пошто нам је досадио добар живот, а бивши социјалистички руководиоци нису знали други начин како да задрже власт, уз свесрдну помоћ страних сила, увукли су нас у спиралу насиља која је трајала читаву ову деценију.
И скупише се Ере и Чачани да мењају власт, желећи, као и сви други у Србији, бољи живот. Политичари добише на поклон власт, а погрешно схватише поруку народа, те од свега оста само по ко зна који пут “Бољи живот”.
Деценија која нас је подсетила колико се лоше односимо према природи, слично као и једни према другима.
