Pred kraj dvadesetog veka mi, zaljubljenici u staro Užice, na čelu sa profesorom Miloradom Iskrinom došli smo na ideju da bi bilo veoma dobro za turizam grada da se uradi replika starog kamenog Kasapčića mosta. Reku Đetinju u Užicu su, svojevremeno, premošćavala tri kamena mosta. Lično sam 2014. godine došao
Danas 3. Jula u Užicu je atmosfera vanrednog stanja. Obavezno nošenje zaštitinih maski u zatvorenom prostoru, trgovinskim i objektima koje pružaju usluge, javnim ustanovama, na Zelenoj pijaci, u javnom gradskom, prigradskom i taksi prevozu. Ne mogu se organizovati muzičke, zabavne i druge manifestacije, proslave i druga porodična okupljanja. Rad ugostiteljskih
Тако “ако неко пита, најбољи су Љупче и др Мита”, па тако и бенд “Мунденс”.
Кад се попне донекле уз брдо, за кога ми рекоше да му врх има више од 1000 метара, пукне поглед, виде се предели бројним километара унаоколо.
Градско ругло, промењен му је и пројект, затворен му је отворени део на средини, када је и постао ругло.
Један од последњих великих послова које је урадила ЈКП Нискоградња у Ужицу је реконструкцији Улице Кнеза Лазара и дела улице 1300 каплара.
Ето, ове године морам да похвалим све који су учествовали у сређивању овог најлепшег ужичког простора, којим сада заиста можемо да се похвалимо.
Археолог др Марко Поповић је 1995. године објавио књигу “Ужички град”, у којој је разоткрио многе вековне тајне ове ужичке знаменитости.
Одавно је међу Ужичанима жива прича да споменик Титу, од погледа склоњен иза музејске зграде, треба вратити на Трг партизана.
У част обележавања 75 година од формирања Ужичке републике, „Пошта Србије” пустила је у оптицај пригодну поштанску марку.
Кад су се слегли осмомартовски ужички утисци, може се закључити да је младе Ужичане више интересовала Мајина позадина, него Ђиласов образ.
Реновирањем дела запуштеног простора бивше касарне, чланови Удружења визуелних уметника Ужица направили су сјајан изложбени простор, галерију „Рефлектор“.
После успешне, 2018. године, у којој су прославили 20 година постојања, после рестаурације, ужички The Highlanders, настављају своју бесмртну шетњу и у 21. веку.
Обично кажем да је мој свет Ужице и Златибор, и у последње две деценије то је заиста тако.
То су били дивни и лепи људи који су вероватно и бољи од нас, који су изнели тај рат и захваљујући којима данас живимо у слободи.