Seoska kola su vekovima bila neizostavni deo svakog srpskog domaćinstva. Koristila su se u svim prilikama. Seljaci su ih koristili za obavljanje ratarskih poslova, prevozivši u njima žito, povrće, voće, seno, pa i bolesnika do doktora. U danima velikih praznika i veselja seoska kola su dobijala novo ruho i okićena
Na samom početku osamdesetih pojavio se prvi kućni računar, bio je to ZX Spectrum 48K i to je bio prvi „kompjuter“ koji sam video i koristio, nešto kasnije se pojavio Commodore 64. U to vreme preduzeća nisu mogla da uvoze konzole i računare, ali Užicu je bilo veštih koji su
Ulica Omladinska koja kroz Užice vodi uz kej levom obalom reke Đetinje pre Drugog sv. rata i u poratnom vremenu zvala se “Kejska”. Ime “Omladinska” je dobila zbog značajnih radnih akcija za obnovu poratnog Užica koje je organizovala tadašnja gradska omladina. Svoj život od rođenja provodim tu na keju preko
У Видео радионици су Ужичани могли изнајмити филмове на VHS касетама, услуге одржавања видео рекордера и слично.
Када дође туриста у Ужице, у Ракетином турист бироу на Тргу могао је да бесплатно добије туристички проспект града.
На прослави поводом отварања трга 1961-1981. године учествују разни хорови из Ужица.
Године 1959. Друштво пријатеља деце поднела је захтев за изградњу плаже.
Било је пријатно дружити се и шегачити на трибинама. Ту су се скупљали посебни Ужичани и њихова тада мала деца.
Лето, лепо уређена кафанска башта “Конга” и чесма Пекарског еснафа. Весела деца, још увек су ту старе куће са двориштима познатих ужичких породица.
Дошло је до тучњаве, разбијена су стакла на вратима и неким излозима, до тада невиђеним у Ужицу. Као да је тај догађај најавио неко ново време безобирности и некултуре у понашању.
Од доласка Драгише Степановића Гилета, који је клупску сцену поставио у културне оквире, до 1986. одржао сам близу 3000 диско вечери.
Штафета 1981. На дочеку ученици ужичких школа. У првом плану учитељица Радмила Раковић, ОШ “Андрија Ђуровућ“.
Први ужички тонски студио је био на Забучју у улици Златиборској 30, негде на половини кривине “код клупица” и треће кривине.
Овај мост је заиста пратио бурну историју и развој Ужица.
Било је то 1986, када сам објавио у листу “Rock” новинске куће Политика “Корени YU рока”, који је штампан у 100.000 примерака.