ТРГОВЦИ
На раскрсници путева од истока ка западу и од приморја ка унутрашњости, трговина се у нашем крају развила, а трговци су Ужичанима нудили делиће света – од моде до разноразних других ђаконија.
Витез од Ужица – Цула
Могао је бити грађанин света у коме је акција на првом месту, али је био “сада и овде”.
Коста Деспотовић, напредни трговац који је облачио Ужичане
“Манифактурна галантерија Косте Д. Деспотовића” у Ужицу је била позната по свом пажљивом односу према муштеријама.
Ко је био Велимир Врбић?
Учествовао у Првом светском рату. За заслуге одликован је Карађорђевом звездом.
О Андрији Мирковићу, значајном Ужичанину
Добривоје Видић Баја, осим што је тражио да се после Другог светског рата стреља угледни Ужичанин Андрија Мирковић, који је за време рата крио партизане, узео је и део његове имовине.
Трговина на Липи
Веселин Шољевић имао је на Липи трговинску радњу. Радња се налазила до опанчарске радње Светозара Аџића.
Пековића кућа
И данас стари Ужичани кућу између Банке Интеса и просторија Лутрије Србије зову Пековића кућа.
Трговина после Другог светског рата
Овде се трговало на мало, животним намерницама, обућом, одећом, папиром и школским прибором, галантеријом, мешовитом робом, текстилом, галантеријом и сл.
Прва ужичка овлашћена књижара
Био је поштован у ужичком крају и биран за одборника у Општини и посланика у Скупштини краљевине Србије.
Продавница “Истра” на “Липи”, први ужички драгстор
Када се уђе у ту продавницу са два лепо аранжирана излога, где је изнад врата био натпис “Истра”, ма чим отворимо врата дочекивао нас је специфичан мирис новог.
Златиборски кириџилук
Последњи киријџија нестао је са ужичких улица на почетку седамдесетих година 20. века.
Крчагово, село покрај Ужица (други део)
Поље испред касарне је служило за разне намене - као пашњак, хиподром, фудбалски терен, чак и као аеродром, али и као узлетиште за једриличарки клуб.
Ужичка клековача
Највеће казане за печење клековаче су имали Бранислав Атанацковић, Вилиман Јовановић и Милутин Кремић.
Мушка вода у радњи “Код Попа”
Ту где је данас књижара Службеног гласника, у предратном локалу Никачевића, била је једна од најпопуларнијих ужиких продавница шездесетих и седамдесетих година, продавница "Дрина".
У ковачком сокаку
Кафана “Зелена пијаца” била је позната по изврсној кафи, коју су набављали код трговца Шукића, који је пржио и млео кафу и продавао је на меру.
Ужички “Мегдан”
Судећи према приложеној фотографији, чини се да смо на Дивљем западу. Нисмо, на ужичкој смо раскрници на “Мегдану”, топониму који доби име због турских и српских дечака чобана, који ту бише мегданџије.
Житни Пијац, ужички главни Трг (Трећи део)
Kафана није имала кухињу, зато је се ортачила са пекаром до ње, на чијим се ћепенку увек могла наћи свежа лепиња, а на пању печење.
Житни Пијац, ужички главни Трг (Други део)
До радње браће Кондић је била једна од тада највећих зграда у Ужицу, Миладина Прљевића, са три спрата, а изгледало је да их има пет.
Житни Пијац, ужички главни Трг (Први део)
Ужице је у свом средишту – ту где је Трг партизана, данас Градски трг, имало Житну пијацу.
Осврт на Глушчевиће са Липе
Запамтио сам старога господина Глушчевића, увек беспрекорно обученог, са шеширом на глави.
Ужички храм науке и писмености
Један од фамилуса, који није становао у Гимназији, био је такође већ у годинама, Мијат Милићевић, некада један од богатијих ужичких трговаца.
Петровићи, власници најстарије ужичке занатске рање
Године 1870, уз кујунџијску, основао је сајџијску радњу под називом “Петровић и Синови”.
О Мити Ускоковићу и Ужицу како га је писац видео
Ови временско-ужички моменти у делима Ускоковића престављају значајну документацију, која ће бити све важнија како време буде пролазило и односило последње остатке старога Ужица.
“Пецара” – Ужичка градска кућа
У Ужицу постоји један од ретких објеката из 19. века, на време сачуван и спашен, да будућим генарацијама казује о животу предака: Јокановића Кућа.
Левљани и Јокановића кућа
И дан данас старији ужички свет кућу назива тим другим именом "Пецара"
Ужичанин, једини претплатник Вуковог “Српског рјечника” из 1852. год.
Постао је знаменит човек, познат у Србији. Као књижар био је претеча тога посла у Ужицу. Уз његово име увек је стајало “љубитељ книжарства и просвештенија”.
Браћа Вукомановићи
Тихомир и Бранко Вукомановић, Ужичани, пореклом из села Бранешци, учесници ратова 1912-1919, били су веома угледни грађани Ужица. Бавили су се трговином стоке, резане...
Јовановића чесма
Отргнута је од заборава ужичка породица Јовановић. Учинило је то Коло српских сестара Ужица.
Кириџилук?
Давно је прошло време кад су се по путевима Србије могли видети каравани коња натоварених катраном и разним другим стварима.
