Ужички Мали парк је завршен 1922. године. Ужичани, и они из старих ужичких породица, су га звали и зову га и дан данас „Парчић“.
Вратимо се на сам почетак: „Трудом ђака подигнут је Мали парк пред Гимназијом. Одржаван је и парк у вароши, који су Аустријанци подигли за време окупације на месту, које је било одређено за зидање начелства (данашња Општина, Градска кућа или како већ). За време окупације, ту је био парк у коме нису имали приступа Ужичани.“
На предлог Ужичког планинског друштва, којим је преседавао гимназијски професор Михаило Живковић, општински одбор је решио да се подигне парк пред гимназијском зградом. Пројектовао га је инжењер Јосиф Шефчек за Планинско друштво. Кад је друштво започело рад изградње Малога парка, избиле су несугласице, јер се неколико трговаца, који су радили око бивше сточне пијаце, жалило „да неће пазарити ако буде парк на томе месту“. Нису желели да схвате да је пијаца измештена, иако је то решено поодавно.
Ужичани су прво мислили да поваде камење којим је била покалдрмисана пијаца, које би употребили за поправке калдрме по улицама. Затим су хтели да ту наспу песка и земље и направе неколико лепих фигура. Такав парчић би био урађен да није било несугласица и спора, а онда је рад обустављен. Нешто касније је урађена још једна скица, коју је одобрило Министарство грађевина и ужичко Планинско друштво са ужичком општином је подигло Мали парк. Исте године у Великом парку, на стазама на Забучју су поправљење све стазе. Направлени су павиљони од дрвета, два у Великом парку, а један на Пори.
