Ужички Дом ЈНА
Кад је 1950. изграђен леп и модеран Дом Армије, где је данас ГКЦ, војска се уселила.
Ада као излетиште
Ада је била омиљено излетиште Ужичана. У њој је био “Дудињак” и кафана испред које су се на ливади и у њеном дворишту одржавали вашари, уранци и други народни скупови.
На Житном пијацу бојаџиска радња?
Педесетих година је Ужице био град занатлија, имало је све занате потребних и граду и селу. Био је то независан град, који је могао у случају неке изолованости да самостално преживи.
Партизани и четници савезници?
Време “Ужичке републике”, партизани и четници спроводе заробљене немачке војнике из правца Пожеге, Сарића Осоја, преко Татинца и Мариног брега, према центру Ужица и “Житном пијацу”.
Ужичка недеља?
А онда се недеља негде изгубила, нема је. Као да је нестала. Сакрила се негде, недеља увређена и застрашена од могућности да је неко натера да промени име.
Долина солитера?
Недостатак простора некада су самоуправљачи надокнађивали тежњом ка висини. Није се штедело на бетону. У сиве кошнице требало је удомити ондашње пролетере.
Алекса Аљо Поповић?
Био је први Председник скупштине Краљевине Србије 1882. године, он је дао предлог да се Кнежевина прогласи Краљевином и да се кнез Милан Обреновић крунише у краља.
Ко је био Прибислав Љубојевић-Прибо?
Када је Прибо из далеког Осјека довео младу, наочиту помоћницу Ану и поставио је за šефа муšког одељења, Прибова бријачница је била у свакодневној гужви.
Ко је био Пипеља?
За Пипељу се може рећи да је био комендијаш: “Три педале, нема шале!”, у стиху је често говорио Пипеља, ужички чудесно вешти лимар који је Братиславу Петковићу помогао у рестаурацији аутомобила, којим су давне 1966. године ударени темељи данашњој колекцији београдског Музеја аутомобила.
Зграда Црвеног Крста?
Деци примљеној у дом, на улазу су због микозе (гљивична инфекција коже настала као последица дејства мале, тек кроз микроскоп видљиве гљиве) шишали косу и главу мазали јодом, па су она за Ужичане била „жуте главе”.