Филм је био стар тридесет година пре него је добио тон. Ипак, од самог почетка, трудили су се да слици додају звучну пратњу. Постојали су коментатори филма или музичка пратња клавириста, оркестра, тадашњих грамофона. Први комерцијални звучни филм „Певач џеза“ снимљен је године 1927. Успех код публике мотивисао је готово све филмске студије да снимају “тон филмове”.
У Ужицу Драгутин Аранђеловић са женом Филком 1928. године, на ужичкој Доњој чаршији, у згради кафеџије Срећка Тодоровића на спрату, док је кафана била у приземљу, отварају биоскоп “Луксор”. Луксор као и други ужички биоскопи приказује неме филмове уз клавирску пратњу.
Француски певач и глумац, Морис Шевалије, заштитни знак француске музичке комедије, који је пленио шармом певачког и глумачког манира, 1931. године снима филм “Насмејани поручник”. За годину 1931/1932 на петој додели Оскара, номинован је управо и филм Морис Шевалијеа “Насмејани Поручник”.
Године 1934. Филка и Драги Аранђеловић одлучују да њихов биоскоп Луксор постане први ужички биоскоп у коме ће играти тон филмови, набављају и прву светлећу рекламу “КИНО”, која блешти низ главну улицу. Први тон филм који ће приказан у Ужицу у Луксору, био је поменути француски филм “Насмејани поручник”. Морис Шевалије је стекао у Ужицу велику популарност и био први певач кога су Ужичани прихватили преко филма.
У то време Ужице је имало још један биоскоп – “Арену” браће Грбић на “Липи”, уз Поповића кућу, у коме су приказивани и даље неми филмови. Невероватно је да обе зграде, где је деценијама била продавница “Тара”, а и данас је Кадињачина продавница, још увек постоје иако је старо Ужице већином порушено. Било би лепо на тим зградама назначити да су ту били први ужички биоскопи, када већ постоје.
