Више и мање успешни, вољени и невољени, ужички политичари и државници одређивали су у ком се смеру креће ужички крај и држава
Ере су живог златиборског духа и бистрине, неоспорног смисла за пркосни хумор. Пасиван крај и тешки услови образовања нису их спречили да оставе дубок траг у науци и култури, чак и на светском нивоу.
Они су на животни пут извели генерације Ужичана, а писаном речју нам и даље развијају знање и машту.
Свој живот су посветили уметности, покушавајући на тај начин да нам свет и живот представе бољим, сликовитијим и веселијим него што иначе јесте.
Ере воле тај такмичарски дух и свим силама се труде, индивидуално или тимски, да постигну најбоље резултате, бодрени од стране својих суграђана.
Веште руке, често и самоуких Ера, могле су и могу да направе било какву функционалну ствар, или бар украс.
Пратећи светске токове, Ужичани су у свој крај довели и индустрију и идеју о масовној производњи.
Крчмари су преко шанка деценијама посматрали разне веселе дружине шареноликих ликова, који су за живота знали и како да попију, али и како да се нашале, друже и уживају у музици.
