KAFEDŽIJE I BOEMI

Krčmari su preko šanka decenijama posmatrali razne vesele družine šarenolikih likova, koji su za života znali i kako da popiju, ali i kako da se našale, druže i uživaju u muzici.

Nekad kafana, danas prodavnica cipela

Otvorena je 1919. godine i vodi se na Dragutinu Kuzelju do 1925, a posle njegove smrti na Tomaniji Kuzelj, koja je sestra Miša Šlanja - šofera i Mališe Šlanja - gostioničara.

Kandića kuće

U centru grada, naspram Prve osnovne škole, više od 100 godina postoji stara Kandića kuća.

Kafana Top i svestrani muzičar, učitelj Aco Radović

Tu gde je danas Dom zdravlja, Neđo Radović je otvorio kafanu i zbog blizine Artiljerijske kasarne, koja je bila preko puta, daje joj ime „Top“.

Gospodin konobar Milan Lučić i njegova sećanja (drugi deo)

Ostala su zabeležena njegova vredna predratna sećanja koje je zapisao istoričar Čarpić, a ja sam dodao i neka posleratna.

Gospodin konobar Milan Lučić i njegova sećanja (prvi deo)

Elagantan, gospodskog izgleda, sa obaveznom belom maramicom u malom džepu sakoa.

Stara užička porodica Vasović sa Slanuše i njihov Miš Vas

Lepo bato (ili seko) ali treba malo izaći na Trg, provetriti glavu. Nije mozak baterija da se stalno puni, mora malo i da se prazni.

Užičke kafane, od nastanka do Žestivala (drugi deo)

Boemsko veče, gde se užički boemi i ostali poznati Užičani sećaju uz setnu tamburašku muziku lepih kafanskih dana, dok se publici služe dobre užičke rakije.

Užičke kafane, od nastanka do Žestivala (prvi deo)

Do 21. Veka užičke kafane su preživele sve promene, neke su zadržale stara imena ali su izgubile obeležja prohujalog vremena.

Aco Model, jedan od posebnih užičkih muzičara

Za njega je muzika bila više od posla i od emocija. Bila je kult, način života.

Bez rodoslova (O Mifi Šerifu)

Šatrovački govor bio je način njegovog otpora protiv kiča i navika, koje su gušile suptilnost gradskog načina života, radovanja ispoljavanja žalosti.

Mifke Stanišić zvani „Mifa Šerif“, užički šeret

Bila je to mala kuća sa dve prostorije i omanjim dvorištem, u njoj su posle rata stanovali poznati užički Dejanci. Tako su ih zvali po majci Dejani.

Užički Mister gol, Raškin Rašković, legenda malog fudbala

Raškin je bio užička legenda maloga fudbala, omiljena ličnost u Užicu više od 30 godina, posebno na terenima maloga fudbala i užičkim kafanama.

Od “Japur bara” do kafe-bara “Revolt”

Zanimljiv zbog svog neobičnog enterijera, kafe "Revolt" je po otvaranju zadobio veliku pažnju gostiju i postao užički mejstrim hit.

Ersko boemsko Užice – Ujelo ga besno pseto

Zagledaše se dva tri puta, pa Milekić uhvati Simu preko sredine i veza ga jako kaišem. Sima prevrte očima i poče nešto mrmljati.

Ersko boemsko Užice – Zabrana erskog telefoniranja iz vika u Ribnici

Došao pre rata ministar Marinković sa pratnjom na Zlatibor u Ribnicu, da se odmora.

Ersko boemsko Užice – Gore sud dole policija

Radoznali svet poče da se okuplja oko njega i brzo zakrči ulicu.

Šmitov užički Modžo klub

Šmit je uvek brinuo o kvalitetu emitovane muzike. Velika kolekcija video koncerata je uvek spremna da zadovolji i najprefinjeniji ukus.

O znamenitoj užičkoj kafani „Breza“

Sem po dobroj hrani i kvalitetnoj usluzi, ova užička kafana je bila poznata po toj erskoj duhovitosti.

Džakarta u Krčagovu

Posle rata umesto ove kafane otvoren je restoran „Proleće“, kome su Užičani nadenuli opštepoznato ima „Džakarta“.

Legendarna užička kafana „Era“

Kafana „Era“ nalazi se na glavnoj ulici, užičkoj „Donjoj čaršiji“, u jednoj od nekadašnjih kuća Mitra Kandića

Etno restoran Konak – Kod Guje

Godine 2004. Dragan i Dragica Joksimović kreću u novu ugostiteljsku avanturu, tu u ulici Kralja Petra I.

O “Kongu”

“Kongo” postoji decenijama. Prvi vlasnik kafane je bio gospodstveni Radojica Jovanović, poznati užički proizvođač rakije.

Sima Terzić, najveći užički boem svih vremena

Užice svih generacija je imalo nekog posebnog kome možemo prilepiti epitet boem.

Retka užička kuća iz 19. veka

Dalje se preko tadašnje pruge uskog koloseka krene starim Zlatiborskim putem, pa se prođe pored poznate kafane “Zlatni prag”, koja je pripadala delu grada zvanom “Vašerište”.

Miladinov “Samouki rukopis”

Miladin Radović je bio užički pekar i mehandžija, ali je za Užice veoma važan kao pisac.

Krčagovo, selo pokraj Užica (treći deo)

Kada bi se zahuktao, na polju u Krčagovu, činilo se da “ćira” hvata zalet, da savlada nekakvo nepregledno polje.

Krčagovo, selo pokraj Užica (drugi deo)

Polje ispred kasarne je služilo za razne namene - kao pašnjak, hipodrom, fudbalski teren, čak i kao aerodrom, ali i kao uzletište za jedriličarki klub.

Užička klekovača

Najveće kazane za pečenje klekovače su imali Branislav Atanacković, Viliman Jovanović i Milutin Kremić.

Quattro i danju i noću

Godine 2002, tu u Obilićevoj ulici, na tajanstvenom, zaklonitom mestu, ostatku staroga Užica, otvorena je kafe - galerija Quattro.

Vagon u Jazovima

Tu, na desnoj obali Đetinje, u Jazovima, od 2009. godine postoji neobičan, lep restoran "Vagon".

Ljuba Simović o nikada prežaljenoj užičkoj kafani

Nijedna od tih izvrsnih, užičkih kafana nije mogla da se meri sa kafanom koja se nalazila u Velikom parku, kod Ružića česme, nad rekom.

Kad u užičkom kraju kafane nisu bile „kafančine“

Kafane u užičkom kraju imaju bogatu tradiciju, neke i u političkom smislu, u nekima su se prikazivali prvi filmovi, igrale pozorišne prestave.

“LA” Na Megdanu

Jedan od najpopularniji užičkih kafića bio je “LA“.

Rakijska pijaca na Rakijskom

Sa Rakijske pijace u vremenu između dva rata je vršena distribucija pića po svim užičkim kafanama.

U kovačkom sokaku

Kafana “Zelena pijaca” bila je poznata po izvrsnoj kafi, koju su nabavljali kod trgovca Šukića, koji je pržio i mleo kafu i prodavao je na meru.

Kafana “Car Dušan” i autobusko stajalište

U donjem delu Žitnog pijaca na Glavnoj ulici, kod raskrsnice Megdana, bila je kafana “Car Dušan”.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Treći deo)

Kafana nije imala kuhinju, zato je se ortačila sa pekarom do nje, na čijim se ćepenku uvek mogla naći sveža lepinja, a na panju pečenje.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Prvi deo)

Užice je u svom središtu – tu gde je Trg partizana, danas Gradski trg, imalo Žitnu pijacu.

Opančar Rade Subotić i njegova Ruža

Rade je dočekao penziju, bio je to snalažljiv čovek, nije zavisio samo od opanaka, trgovao je kožom, drvetom.

Milenko Subotić bravar

Milenko Subotić je bio pravi gospodin, uvek elegantan, voleo je društvo, kafanu, pesmu.

Žiko, nosač br. 1

Šezdesetih godina bila je na užičkim ulicama prepoznatljiva ličnost, koju su svi Užičani znali i zvali: "Žiko Nosač". Terao je prtljag sa železničke i...

Prvi užički džez trubač, Predrag Bato Jezdić

Prozvan od svojih školskih drugova, gimnazijalaca, “Bato Truba”, cenjeni je užički arhitekta, boem i vrsni poznavalac džeza.

Ankina kafana

Kada se pođe nekadašnjim Zatiborskim putem, stizalo se do krivine posle koje je počinjala Bela Zemlja. Na toj krivini je bila Ankina kafana.

Petrovići, vlasnici najstarije užičke zanatske ranje

Godine 1870, uz kujundžijsku, osnovao je sajdžijsku radnju pod nazivom “Petrović i Sinovi”.

Kako je dobio ime “Aleksića Most”

Na samoj međi Aleksića mosta i Koštice, na blagoj okuci, postoji i danas kuća u čijem se prizemlju nalazila “Aleksića kafana”.

Kao da su u 21. veku

Fotografija Ilije Lazića je bojena od strane Zorana Domanovića, foto saradnika u Užičanstvenom.

Čika Dragova Šljiva ranka

Svetislavu Basari i meni je prvi put zasvirao daleke 1971. u kafani "Šumadija"- "Trumanu".

Kurlaga tera demokratiju

Tamo gde je bilo užičko sedište DS, nekada je bila Kurlagina kafana.

Gradska kavana

Titovo Užice postaje turistički grad i bez prospekta. Turisti, naši i strani, dolaze zbog Trga. Šezdeset i dva autobusa prolaze dnevno kroz grad, 1500 putnika, svi popiju najmanje kafu, tu u Gradskoj kavani.

Užički Bilijar

Između dva rata u Užicu je bilo više bilijar stolova, od kojih je bio najpoznatiji u Hotelu Zlatibor.