KAFEDŽIJE I BOEMI

Krčmari su preko šanka decenijama posmatrali razne vesele družine šarenolikih likova, koji su za života znali i kako da popiju, ali i kako da se našale, druže i uživaju u muzici.

O znamenitoj užičkoj kafani „Breza“

Sem po dobroj hrani i kvalitetnoj usluzi, ova užička kafana je bila poznata po toj erskoj duhovitosti.

Džakarta u Krčagovu

Posle rata umesto ove kafane otvoren je restoran „Proleće“, kome su Užičani nadenuli opštepoznato ima „Džakarta“.

Legendarna užička kafana „Era“

Kafana „Era“ nalazi se na glavnoj ulici, užičkoj „Donjoj čaršiji“, u jednoj od nekadašnjih kuća Mitra Kandića

Etno restoran Konak – Kod Guje

Godine 2004. Dragan i Dragica Joksimović kreću u novu ugostiteljsku avanturu, tu u ulici Kralja Petra I.

O “Kongu”

“Kongo” postoji decenijama. Prvi vlasnik kafane je bio gospodstveni Radojica Jovanović, poznati užički proizvođač rakije.

Sima Terzić, najveći užički boem svih vremena

Užice svih generacija je imalo nekog posebnog kome možemo prilepiti epitet boem.

Retka užička kuća iz 19. veka

Dalje se preko tadašnje pruge uskog koloseka krene starim Zlatiborskim putem, pa se prođe pored poznate kafane “Zlatni prag”, koja je pripadala delu grada zvanom “Vašerište”.

Miladinov “Samouki rukopis”

Miladin Radović je bio užički pekar i mehandžija, ali je za Užice veoma važan kao pisac.

Krčagovo, selo pokraj Užica (treći deo)

Kada bi se zahuktao, na polju u Krčagovu, činilo se da “ćira” hvata zalet, da savlada nekakvo nepregledno polje.

Krčagovo, selo pokraj Užica (drugi deo)

Polje ispred kasarne je služilo za razne namene - kao pašnjak, hipodrom, fudbalski teren, čak i kao aerodrom, ali i kao uzletište za jedriličarki klub.