ZANATLIJE

Vešte ruke, često i samoukih Era, mogle su i mogu da naprave bilo kakvu funkcionalnu stvar, ili bar ukras.

Prilozi za istoriju užičke Ložionice i njenih „garavaca“

Podršku Užičanima za gradnju pruge „uskog koloseka“ dao je kralj Petar Prvi, koji je bio prisutan prilikom dolaska prvog voza.

Prvi užički livci i majstori koji su izrađivali ručne bombe

U Avramovića livnici nije bilo moguće postići količinu potrebnih bombi. Rešeno je da izradu bombi pruzmu dvojica iskusnih majstora, koji su pre rata radili u fabrici oružja u Kragujevcu.

Znameniti Užičanin, Drobnjaković Đorđe – Đoko Majmun

Obično veliki ljudi prolaze kraj nas. A mi ih ne znamo. Koga briga više za umetnost, za majstorluke, koga je više briga za šalu i majmunluke?

Potomci kramara Vlajka R. Kovačevića i trgovca Milića Anđušića

Mojim dedi i babi Vitomiru i Mari je dobro išlo prvenstveno zbog tadašnjih velikih investicija države u Užicu.

Fotograf Stevan Vlajnić – Muzej nemira

Novinari i fotografi starog kova su nepoverljivi prema kompjuterima.

O užičkom pevanju

U Užicu poznatom po dobroj pesmi, pevalo se u gradskim crkvenim i školskim horovima. Ipak se najlepše pevalo u kafani.

Vrhunski obućari staroga Užica

Nekoliko Užičana se ozbiljno bavilo obućarskim zanatom. Proizvodili su cipele visoke mode, tražene širom zemlje.

Poslastičarnica “Zora” i “Zorino unuče”

U Užicu nema ni starog, ni mladog ko nije čuo za nekadašnju poslastičarnicu „Zoru“.

Ilija Lazić: hroničar sa fotoaparatom (drugi deo)

Biti „Titov prijatelj“ je u tom vremenu značilo mnogo. Ilija je postao užički državni fotograf.

Ilija Lazić: hroničar sa fotoaparatom (prvi deo)

Od prvih fotografija Ilije Lazića koje je napravio u svojoj dvanestoj godini, 1912. do 1966. god, kada je napustio ovaj svet, ostalo je desetina hiljada fotografija.

Zanatlija je gospodin čovek

U početku nisam imao ni materijal ni mašina. Nije se imalo od koga pozajmiti, niti je se imalo, niti sam ja imao poznanike u gradu, da bih mogao neki kredit koristiti.

Foto Zvezda sedamdesetih

Foto Zvezda sedamdesetih godina prošlog veka preseljena je iz Bloka C u Kandića kuću.

Pero Bakić, najbolji ortoped među užičkim opančarima

U vreme poljskih radova povrede su bile česte. I za sve te povrede, tu je bio Pero u opančarskoj radnji.

Prvi i poslednji užički opančar

Prvi majstor opančar u Užicu, koji je počeo da radi sredinom 19 veka zvao se Jovo Cvijović.

Brica sa Donje čaršije, Jovan Rosić

Rođen je u Užicu 1912.godine i po ocu Miću nosio je nadimak "Mićovac".

Užički Kinezi sa plaže

Imao je brojnu porodicu, čak sedam sinova, i svi su bili angažovani u zanatskoj radionici svog oca .

Iz Albuma moga života – O staroj užičkoj porodici Mršević

I onda, jednoga dana, bila sam student druge godine, moj deda je zauvek otišao. I posle njega ni Užice više nije bilo isto, ni kuća u koju sam tek ponekad usput svraćala.

Mlađo Kazandžija – fudbaler, pčelar, lovac sa Slanuše

„Pored mene neće proći ni Sveti Jovan“.

Užička znamenitost na Rakijskoj pijaci, “Lukina pekara”

U jednoj od najstarijih užičkih ulica, Vojvode Demira, nalazi se dobro poznata, već više od jednog veka, „Lukina pekara“.

Sladak život u „Zdravljaku“, „Nadi“, „Zori“, „Opatiji“, „Jadranu“ i dalje…

Tada su užički poslastičari u proseku najviše pravili i prodavali: baklave, tulumbe, krempite, šampite, sutlijaš, bozu, limunadu, peciva, slavske kolače.

Najstarija užička pekara

U novije doba "Lepinja sa sve" počela je da se jede uz jogurt i proširila se po celom užičkom kraju.

Užička puškarska škola

Zbog nedostatka majstora puškara, u Užicu je 10. februara 1931. godine otpočela sa radom Državna puškarska škola, premeštena iz Kranja.

Malo istraživanja o užičkim ledarama

Kafedžije su takođe prodavali led, Užičani su po potrebi išli u neke od kafana da kupe led.
Barut

Ko je i kad u Užicu pravio barut?

Barudžije i tuvekgdžije su utrle put kasnijoj savremenoj industrijskoj proizvodnji, čiju je tradiciju nastavila užička fabrika oružja i municije do današnjih dana.

Užički TAXI nekad i sad

Ostalo je zapisano, da je jedan od prvih užičkih šofera i prevoznika bio Savo Radović, koji je na Solunskom frontu bio vozač.

Poslednja užička sodadžijska radnja

Poslednja sodažijska užička radnja koja je proizvodila sodu vodu, bozu, klakere i limunadu bila je radnja Stanka Stanojevića.

Baja je baja užičke umetničke fotografije

Kad fotografiše Užice, trudi se da grad bude lep i radostan.

Carinjaš koji je sašio šajkača za čitavu vojsku

Šio je majstor Jokić i metarske reklamne šajkače, ali se niko nije setio da ga prijavi za Ginisov rekord.

Užičke “Mute”, najbolji krojači

Oba brata su od rođenja bili bez sluha i mogućnosti govora, ali su imali osmeh koji je sve govorio.

Užičanin koji je skrojio i sašio prvu titovku

I šivenje uniforme za vrhovnog komandanta bilo je povereno tada najboljem majstoru krojačke radionice Vrhovnog štaba, šezdesetogodišnjem Bošku Ignjatoviću.

Sajdžija Ćelović i užička ulica koja nosi njegovo ime

Časovničarski zanat je počeo da uči u Užicu, a završio ga je u Beču. Bio je jedan od najuticajnijih socijalista u Užicu i celom kraju s početka 20. veka.

U Zlakusi peku dobru umetnost

Kad Era oženi Splićanku, sem lepe dece, dogodi se čudo.

Užička „lepinja sa sve“ u pekari kod Šuljage

Otkako znam za sebe, u pekari „Kod Šuljage“ se spremala autentičana užička „lepinja sa sve“ i pekli jagnjići i prasići.

Jovo Rosić sa Rosulja i njegova berbernica

“Tada nije bilo zubara, pa su berberi bili zubari”, sećao se Jovan Rosić.

Rosulje (četvrti deo)

Ulica od Kamenog korita bila je prašnjava, leti bosonoga deca su po njoj ostavljala tragove gazeći po toploj prašini, kao po mekanom tepihu.

Zlatiborske rabadžije i rabadžiluk nekad i sad

Rabažije, kao i kirijdžije su transportovale robu, ali ne na konjima, već su to činili na kolima u koje su načešće bili upregnuti volovi.

Dule odžačar užički donosilac sreće

Tako je užički najpoznatiji odžačar Duško Karadarević, postao Dule odžačar, užički donosilac sreće.

Železnička Ložionica i Kolnica

Posle 1925. godine, kada je puštena pruga Užice – Sarajevo, otvorena je Ložionica i Kolnica koja je imala 60 radnika.

O Mališi i Ljubi

Moj otac je bio šnajder Mališa Đedović. Radio je sa Mlađom Drcom sve do smrti 1989.

Užička pesma Mila Majdova

Svojevremeno, Mile je napisao nostalgičnu pesmu o Užicu u kojoj je opisao Užice svoje mladosti.

U kovačkom sokaku

Kafana “Zelena pijaca” bila je poznata po izvrsnoj kafi, koju su nabavljali kod trgovca Šukića, koji je pržio i mleo kafu i prodavao je na meru.

Užički “Megdan”

Sudeći prema priloženoj fotografiji, čini se da smo na Divljem zapadu. Nismo, na užičkoj smo raskrnici na “Megdanu”, toponimu koji dobi ime zbog turskih i srpskih dečaka čobana, koji tu biše megdandžije.

Galerija Užičana

Atelje "Vukosava" od majstra Lazića je ovekovečio mnogobrojne porodice, kako gradske, tako i seoske.

Gulivrn, “Zadnji dinar”, prvi autobus

Veliki broj savremenika se složio u svojim sećanjima da je Gulivrnov sin Živko kupio prvi autobus u Užicu i prevozio putnike.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Treći deo)

Kafana nije imala kuhinju, zato je se ortačila sa pekarom do nje, na čijim se ćepenku uvek mogla naći sveža lepinja, a na panju pečenje.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Drugi deo)

Do radnje braće Kondić je bila jedna od tada najvećih zgrada u Užicu, Miladina Prljevića, sa tri sprata, a izgledalo je da ih ima pet.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Prvi deo)

Užice je u svom središtu – tu gde je Trg partizana, danas Gradski trg, imalo Žitnu pijacu.

Zrnjova i Dragova vodenica

Nema Užičanina koji ne zna za Zrnjovu i Dragovu vodenicu.

Moleri staroga Užica

Najpoznatiji užički moleri između dva velika rata, a i posle, sve do sredine sedamdesetih godina 20. veka, bile su gazde Spasoje Rajković, zvani Car, i Ratko Starčević.

Opančar Rade Subotić i njegova Ruža

Rade je dočekao penziju, bio je to snalažljiv čovek, nije zavisio samo od opanaka, trgovao je kožom, drvetom.