ZANATLIJE

Vešte ruke, često i samoukih Era, mogle su i mogu da naprave bilo kakvu funkcionalnu stvar, ili bar ukras.

Užička puškarska škola

Zbog nedostatka majstora puškara, u Užicu je 10. februara 1931. godine otpočela sa radom Državna puškarska škola, premeštena iz Kranja.

Malo istraživanja o užičkim ledarama

Kafedžije su takođe prodavali led, Užičani su po potrebi išli u neke od kafana da kupe led.
Barut

Ko je i kad u Užicu pravio barut?

Barudžije i tuvekgdžije su utrle put kasnijoj savremenoj industrijskoj proizvodnji, čiju je tradiciju nastavila užička fabrika oružja i municije do današnjih dana.

Užički TAXI nekad i sad

Ostalo je zapisano, da je jedan od prvih užičkih šofera i prevoznika bio Savo Radović, koji je na Solunskom frontu bio vozač.

Poslednja užička sodadžijska radnja

Poslednja sodažijska užička radnja koja je proizvodila sodu vodu, bozu, klakere i limunadu bila je radnja Stanka Stanojevića.

Baja je baja užičke umetničke fotografije

Kad fotografiše Užice, trudi se da grad bude lep i radostan.

Carinjaš koji je sašio šajkača za čitavu vojsku

Šio je majstor Jokić i metarske reklamne šajkače, ali se niko nije setio da ga prijavi za Ginisov rekord.

Užičke “Mute”, najbolji krojači

Oba brata su od rođenja bili bez sluha i mogućnosti govora, ali su imali osmeh koji je sve govorio.

Užičanin koji je skrojio i sašio prvu titovku

I šivenje uniforme za vrhovnog komandanta bilo je povereno tada najboljem majstoru krojačke radionice Vrhovnog štaba, šezdesetogodišnjem Bošku Ignjatoviću.

Sajdžija Ćelović i užička ulica koja nosi njegovo ime

Časovničarski zanat je počeo da uči u Užicu, a završio ga je u Beču. Bio je jedan od najuticajnijih socijalista u Užicu i celom kraju s početka 20. veka.

U Zlakusi peku dobru umetnost

Kad Era oženi Splićanku, sem lepe dece, dogodi se čudo.

Užička „lepinja sa sve“ u pekari kod Šuljage

Otkako znam za sebe, u pekari „Kod Šuljage“ se spremala autentičana užička „lepinja sa sve“ i pekli jagnjići i prasići.

Jovo Rosić sa Rosulja i njegova berbernica

“Tada nije bilo zubara, pa su berberi bili zubari”, sećao se Jovan Rosić.

Rosulje (četvrti deo)

Ulica od Kamenog korita bila je prašnjava, leti bosonoga deca su po njoj ostavljala tragove gazeći po toploj prašini, kao po mekanom tepihu.

Zlatiborske rabadžije i rabadžiluk nekad i sad

Rabažije, kao i kirijdžije su transportovale robu, ali ne na konjima, već su to činili na kolima u koje su načešće bili upregnuti volovi.

Dule odžačar užički donosilac sreće

Tako je užički najpoznatiji odžačar Duško Karadarević, postao Dule odžačar, užički donosilac sreće.

Železnička Ložionica i Kolnica

Posle 1925. godine, kada je puštena pruga Užice – Sarajevo, otvorena je Ložionica i Kolnica koja je imala 60 radnika.

O Mališi i Ljubi

Moj otac je bio šnajder Mališa Đedović. Radio je sa Mlađom Drcom sve do smrti 1989.

Užička pesma Mila Majdova

Svojevremeno, Mile je napisao nostalgičnu pesmu o Užicu u kojoj je opisao Užice svoje mladosti.

U kovačkom sokaku

Kafana “Zelena pijaca” bila je poznata po izvrsnoj kafi, koju su nabavljali kod trgovca Šukića, koji je pržio i mleo kafu i prodavao je na meru.

Užički “Megdan”

Sudeći prema priloženoj fotografiji, čini se da smo na Divljem zapadu. Nismo, na užičkoj smo raskrnici na “Megdanu”, toponimu koji dobi ime zbog turskih i srpskih dečaka čobana, koji tu biše megdandžije.

Galerija Užičana

Atelje "Vukosava" od majstra Lazića je ovekovečio mnogobrojne porodice, kako gradske, tako i seoske.

Gulivrn, “Zadnji dinar”, prvi autobus

Veliki broj savremenika se složio u svojim sećanjima da je Gulivrnov sin Živko kupio prvi autobus u Užicu i prevozio putnike.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Treći deo)

Kafana nije imala kuhinju, zato je se ortačila sa pekarom do nje, na čijim se ćepenku uvek mogla naći sveža lepinja, a na panju pečenje.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Drugi deo)

Do radnje braće Kondić je bila jedna od tada najvećih zgrada u Užicu, Miladina Prljevića, sa tri sprata, a izgledalo je da ih ima pet.

Žitni Pijac, užički glavni Trg (Prvi deo)

Užice je u svom središtu – tu gde je Trg partizana, danas Gradski trg, imalo Žitnu pijacu.

Zrnjova i Dragova vodenica

Nema Užičanina koji ne zna za Zrnjovu i Dragovu vodenicu.

Moleri staroga Užica

Najpoznatiji užički moleri između dva velika rata, a i posle, sve do sredine sedamdesetih godina 20. veka, bile su gazde Spasoje Rajković, zvani Car, i Ratko Starčević.

Opančar Rade Subotić i njegova Ruža

Rade je dočekao penziju, bio je to snalažljiv čovek, nije zavisio samo od opanaka, trgovao je kožom, drvetom.

Ko je otkrio „Rajske otoke“?

Kao mladić u gornjem toku Đetinje iznad Velike brane otkrio je prelepo mesto za relaksaciju, kampovanje i nazvao ga „Rajski otoci“.

Milenko Subotić bravar

Milenko Subotić je bio pravi gospodin, uvek elegantan, voleo je društvo, kafanu, pesmu.

Prve užičke fotografije u boji

Tu na “Drvarskom pijacu”, preko puta Prve osnovne škole, na uglu raskrsnice, bila je kuća užičkog hronologa sa fotoaparatom Ilije Lazića.

Prvi užički autobusi

U Užicu je prvi autobus kupio Živko Vučičević, sin Mihajla zvanog Gulivrn.

Rastanak sa čika Jovom Rosićem

Jovo Rosić je živeo sam u staroj stabenoj zgradi kod Tkačnice.

Užički mesari odmah posle rata

Na ovoj fotografiji odmah posle Drugog svetskog rata nalaze se užički mesari.

Najpoznatiji užički opančari

Dok nije osvojila industriska proizvodnja obuće, dok se nije pojavio "Bata", opančari su obuvali Užičane i Užičanke.

Popovići sa užičke Carine

Bila je to najbolja užička stolarska radnja svih vremena.

Sećanje na Dedu Ristivoja državnog majstora i njegov diplomski rad

Kada je profesor Iskrin imao izložbu "Kapije i vrata starog Užica" u GKC, bila je izložena i jedna prava kapija od kovanog gvožđa.

Prvo užičko kamenorezačko dleto

Ostalo je zabeleženo te 1891. godine, da je maćanski klesar otvorio u Užicu radnju i postao prvoklasno kamenorezačko dleto Užica.

Petrovići, vlasnici najstarije užičke zanatske ranje

Godine 1870, uz kujundžijsku, osnovao je sajdžijsku radnju pod nazivom “Petrović i Sinovi”.

O Miti Uskokoviću i Užicu kako ga je pisac video

Ovi vremensko-užički momenti u delima Uskokovića prestavljaju značajnu dokumentaciju, koja će biti sve važnija kako vreme bude prolazilo i odnosilo poslednje ostatke staroga Užica.

Porodična kuća na Donjoj čaršiji kazandžije Raka Toskića

Kazandžija Rako Toskić "nekako" je izbegao radnički bataljon i zaobišao komunističke poratne institucije, nastavio je rad u privatnoj zanatskoj radnji.

“Radioton”

Na fotografiji je vlasnik "Radiotona", Veselin Virić Veke, ispred svoje radnje, koja se nalazila na "Megdanu".

Kako su užički sarači postali najbolji sedlari

Bilo je to 1882. Risto je iz Nemačke doneo kožno sedlo, koje je potom izloženo na prvoj poljoprivrednoj izložbi iste godine u Beogradu.

O zanastvu i zlakuskoj keramici

Grnčarski zanat je bio jedan od najrazvijenijih zanata na prostoru cele Srbije.

Ćitova kovačnica na Dovarju

Prolazeći Dovarjem ka Krčagovu, bezbroj puta smo prošli pored kovačke radnje Mihaila Ćitića.

Berbernica kod Lajoša Penzeša na Megdanu

U vreme moje mladosti, sedamdesetih i osamdesetih, podšišivao sam se i brijao u berberskoj radnji "Kod Lajoša".

Kod Mikija na baklave

Na "Lipi", šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, bile su dve poslastičarnice, udaljene jedna od druge nepunih 40 metara - "Opatija" i "Jadran".

Predratni taksisti

Nekada su prvi predratni užički taksisti, kao što je bio Čučko, vozili poštu i pakete do Bajne Bašte, Kosjerića, Arilja.

Druženje

Užičani su između dva rata voleli svoje kafane, ali su se okupljali i u krojačkim, kovačkim i berberskim radnjama.