LJUDI OD STRUKE I NAUKE

Pored prirodne bistrine i inteligencije, užički kraj je iznedrio mnoge ljude koji su svoj život posvetili profesionalnom radu i nauci.

Galerija Ljubiše Đenića (treći deo)

Nastavak galerije crteža Ljubiše Đenića...

Galerija Ljubiše Đenića (drugi deo)

Nastavak galerije crteža Užica Ljubiše Đenića...

Galerija Ljubiše Đenića (prvi deo)

Kako je Ljubiša R. Đenić obavio posao Vuka Karadžića...

Užička „roda“, babica Dara i njeno unuče

U našim životima puno je drugih osoba koji zaslužuju da ih se setimo, jer su na sebi svojstven način obeležile svoje vreme.

Sećanja omiljene Tetka Lele

Pamte je brojne generacije Užičana. Ona je medicinska sestra koju su svi voleli.

O Užičaninu, profesoru, hirurgu Zoranu Gerziću

Usavršavao u afirmisanim inostranim hirurškim klinikama iz oblasti grudne, vaskularne i transplantacione hirurgije, a poslednjih 20 godina i iz digestivne i ezofagealne.

Profesor higijene u užičkoj Gimnaziji

Radio je kao lekar u higijenskom zavodu i bio je jedan od osnivača podružnice Crvenog krsta u Užicu.

Saga o prvom užičkom pilotu-lovcu Mihailu Grbiću Kalču (drugi deo)

Kalčo je postao zaljubljenik u jedriličarstvo, glavni instruktor letenja mladim Užičanima jedriličarima i pionir vazduhoplovstva u užičkom kraju.

Saga o prvom užičkom pilotu-lovcu Mihailu Grbiću Kalču (prvi deo)

U isto vreme kada je emitovao filmove, naučio je i da šoferira i zainteresovao se za avijaciju.

Petar Tešić, užički novinar od koga se u druženju učilo

Čitavog života, blizu sedamdeset godina, Petar Tešić je pisao o drugim ljudima kojima se divio.

Kako je započeo karijeru užički, a svetski, vrhunski foto reporter „Cvekla“?

Kad su borbe velike nema ni prave slike. Ne možeš da napraviš dobru sliku ako geleri i granate lete oko tebe, moraš da se sakriješ i tu nema kao na filmu.

Užičanin, novinar, svetski putnik Nebojša Kotlajić

Kada je Draga Jonaš čula kako govorim, a mi Užičani imamo tzv. „pevajuće dužine“, rekla je: „Šta ja tebe da učim, ti treba nas da učiš kako se govori“.

Omiljeni užički prota „Mićo“

Omiljeni užički prota u periodu osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, sve do smrti 15. aprila 2015. godine, bio je Miljko Starčević.

O sasvim neobičnom Užičaninu, dobrom čoveku, vrhunskom intelektualcu Milutinu

Mašinski je inžinjer, doktor nauka, univerzitetski profesor, a od skorije i „stari goran“. Objavio je više od 350 naučnih i stručnih radova.

Ponos Užica Radio-klub „Aco Vučković“ YU1ABH-YU1FLM-YT2W

Više od 10.000 članova kluba učestvovalo je u održavanja veza, takmičenjima, izgradnji i popravci antenskih sistema i uređaja, radio goniometriji.

Užički list za sport i film

Zahvaljujući novinaru i publicisti Jovanu Nikoliću, Užičani su 1928. godine imali sopstveni list “Sport i film”.

Cenjena Užičanka, dama sa skalpelom

Užički kraj je jedan od najlepših u svetu, svoje slobodno vreme treba da provedimo kod nas, a ne na nekim nepoznatim i stranim destinacijama.

Lujo, jedan od čuvara užičkih sećanja

Milutin Jovičić se opredelio za autentičnu priču naratora, raznolikih po mnogo čemu, osim po nepatvorenoj ljubavi i sentimentu prema Užicu.

Ruskinja koja je lečila Užičane

Divna žena je to bila, znamenotost Užica.

O Užičanki Zori Gruden i njenoj deci

U to posleratno vreme bio je običaj da predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito bude kum devetog rođenog deteta u porodici. A, Grudenima, izuzetno, i desetog.

Užičani, pamtite li Rista Tešića?

Mnogi koji danas prolaze kroz Užice i ne sanjaju da su zelena brda pre svega 120 godina bila potpuno gola. Sve dok jedan čovek nije rešio da to promeni.

Prva privatna užička apoteka posle Drugog svetskog rata

Prvu privatnu užičku apoteku pose Drugig svetskog rata otvorila je Biljana Arsić u sopstvenoj kući u ulici Momčila Tešića na Lipi.

Užičke štamparije, štampa i novine (drugi deo)

Posle drugog svetskog rata izlazilo je više od 40 listova i časopisa koji su izlazili redovno ili privremeno.

Lidija, svetska, a užička

Odrasla na Trgu, dobar đak i student i drugar, kao mladi novinar od 1974. u značajnim Beogradskim listovim uvek je rado promovisala Užice i Užičane.

Užičke štamparije i štampa (prvi deo)

Prve užičke štamparije se osnivaju osamdesetih godina 19. veka.

Svetislav Tijanić, užički novinar

O mom Zlatiboru i mojoj rodnoj Šljivovici, o Užicu, gradu u kome sam proveo najveći deo životnog veka, najviše sam i pisao.

Megre se seća: Svaki svoga ubite subašu

Džeparoše je Megre, prema svom bogatom iskustvu, smatrao specifičnom vrstom prestupnika.

Milan Milanović – Reč-dve o Megreu

Dobrih desetak godina je tajalo dogovaranje (i nagovaranje) s legendarnim užičkim policajcem Nikolom Nikolićem Megreom.

Užice je imalo svog inspektora Megrea

Užičani su ga poznavali i zvali jednostavno „Megre“.

Lekarska porodica Gutman

Za njega nije postojala razlika između austriskog vojnika i zlatiborskog seljaka, koje je lečio po zabačenim kolibama i besplatno im davao lekove.

Najzaslužniji građevinac za izgradnju Trga partizana

Beležio je sve važnije momente gradnje velikih objekata u svom dnevniku, sa puno izrazito vrednih pojednosti, naročito dok je građen Trg.

Druga užička apoteka i prvi kamerni orkestar

Ljubo je nabavio violončelo i tako je nastao prvi kamerni kvartet u starom Užicu.

Čitanje i pisanje nas približavaju sreći

Veliki uticaj da deca zavole knjigu može imati porodica. Ipak, najveći uticaj u tome ima škola, pre svega profesori književnosti, ali i svih drugih predmeta.

Rade i Mišo Poznanović

Oba bisera Poznanovića su zadužili Užice svojim radom, bez njih se mnogo toga ne bi znalo i videlo iz prošlosti grada i užičkoga kraja.

Za prijatelje je bio “Pilac”

Ako je iko zaslužio od užičkih novinara nezaborav, to je Đorđe Pilčević Pilac.

Ko je projektant zgrade današnjeg užičkog muzeja i trezora?

Zvao se Vladimir Smirnov Volođa, emigrant Rus, građevinski inžinjer, general potpukovnik.

Aleksandrov most – kapija Zlatibora, neimara Sekule Kneževića

Ako zavirimo u istoriju gradnje puteva u užičkom kraju, neizbežno ćemo se upoznati i sa inžinjerom Sekulom Ćadovićem Ćaldom.

O higijeničaru Maloparcu i dr. Borodinu

Prezivao se se Maloparac. On je bio gradski higijeničar, strog i krupan čovek, koji je ostavljao utisak strahopoštovanja.

“Pecara” – Užička gradska kuća

U Užicu postoji jedan od retkih objekata iz 19. veka, na vreme sačuvan i spašen, da budućim genaracijama kazuje o životu predaka: Jokanovića Kuća.

Užički Multisoft

Danilović i Mićić, osnivači i vlasnici užičkog preduzeća Multisoft, odličan užički tandem programera pionira u ovom poslu koji vlada 21. vekom.

Prvi užički muzej

Godine 1920. Užičko planinsko društvo osnovalo je prvi užički muzej. Odlučeno je da se u njega prikupljaju artifakti iz celog okruga.

Prvi srpski skaut dr. Miloš Popović, zvani “Stari bor”

Smatrao je da trezvenjaštvu nedostaje - sadržaj. Sadržaj je našao u skautizmu (izviđaštvu).

O graditelju Voju Bojoviću

Krajem pedesetih godina ideja o Gradskoj plaži je počela da se ostvaruje, kada je Vojo Bojović taj posao počeo da radi.

Akademik iz Ljubiša

Iza Miladina Pećinara, kaplara iz 1914. godine i jugoslovenskog naučnika, ostalo je njegovo delo. Posle lekcije 1.300 kaplara, ispisao je 49 radova i udžbenika. Pionir je moderne jugoslovenske hidrotehnike.

Aleksandrov most?

Projektant Aleksandrovog mosta bio je inžinjer Sekula Knežević Ćaldović, od milošte od naroda zvani "Ćaldo".

Prvi srpski ekolog

Ali u Užicu, iako to Užičani tada nisu znali, živeo je mlad čovek, zanatlija, časovničar koji će ponovo oplemeniti Užice i njegove stanovnike. Bio je poznat po svom znanju i mudrosti - zvao se Rista Tešić.

Užički Zotovići s “Međaja”

Užički Zotovići su poreklom od Trebinja, tačnije sela Domaševa, opština Trebinje. O postanku ovog sela ne zna se ništa. Najstariji stanovnici ovog sela su Zotovići.

Aleksa Aljo Popović?

Bio je prvi Predsednik skupštine Kraljevine Srbije 1882. godine, on je dao predlog da se Kneževina proglasi Kraljevinom i da se knez Milan Obrenović kruniše u kralja.