Miloša Nikolića – Miška Sajdžiju sam upoznao u sajdžiskoj radnji Petrovića, onoj najstarijoj, u koju sam rado svraćao vraćajući se iz Gimnazije kući, zbog...

Vlasnika Elektrotermije privrednika Rađena Kovčića sam zapamtio kao skromang čoveka, koji je pomagao brojne humanitarne akcije u gradu Užicu i regionu, uvek pritekavši upomoć...

Nikola Tesla je umro siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako...

Piše: Miloš Poznanović Na početku Vidovdanske ulice ,tamo gde je danas picerija " Čili-Vili" ,ne tako davno , nalazila se stolarska radnja Bogoljuba Despotovića. Stolar...

O prvom uredniku “Vesti” dr. Dušanu Nedeljkoviću se danas u Užicu ništa ne zna, jednostavno je zaboravljen a kako se mi u Užičanstvenom portal...

Te 1984. godinu mislim da je bilo u maju mesecu počeo sam da istražujem istorijat YU rok scene, u to vreme sam dobio i...

Tokom svog radnog veka a i kad je otišao u penziju strpljivo i istrajno je u arhivma, muzejima i bibliotekama tragao za podacima iz istorije užičkoga kraja.

Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih lekara u Užicu tokom šezdesetih godina 20. veka bio je Nikola Šumenković.

Mnogo toga je ovaj doktor istorijske nauke iz partizanskih legendi svojim radom doveo do istine.

Pre nego što je otišao u večnost svojim životom i radom obeležio je jedno vreme. Ljubav prema lekarskom pozivu preneo je na svoju decu.

Doktor Luka Đuričić je jedan od onih ljudi na koje često treba podsećati mlade generacije, da bi im poslužili kao uzor.

U arhitektonskoj celini Vatrogasnog doma arhitekte su uklopile vodotoranj koji dominira kompozicijom.

Po meni, pas mora da bude pametan, poslušan, odličan čuvar, dobar sa ljudima, posebno sa decom.

Nastavak galerije crteža Ljubiše Đenića...

Nastavak galerije crteža Užica Ljubiše Đenića...

Kako je Ljubiša R. Đenić obavio posao Vuka Karadžića...

U našim životima puno je drugih osoba koji zaslužuju da ih se setimo, jer su na sebi svojstven način obeležile svoje vreme.

Pamte je brojne generacije Užičana. Ona je medicinska sestra koju su svi voleli.

Usavršavao u afirmisanim inostranim hirurškim klinikama iz oblasti grudne, vaskularne i transplantacione hirurgije, a poslednjih 20 godina i iz digestivne i ezofagealne.

Radio je kao lekar u higijenskom zavodu i bio je jedan od osnivača podružnice Crvenog krsta u Užicu.

Kalčo je postao zaljubljenik u jedriličarstvo, glavni instruktor letenja mladim Užičanima jedriličarima i pionir vazduhoplovstva u užičkom kraju.

U isto vreme kada je emitovao filmove, naučio je i da šoferira i zainteresovao se za avijaciju.

Čitavog života, blizu sedamdeset godina, Petar Tešić je pisao o drugim ljudima kojima se divio.

Kad su borbe velike nema ni prave slike. Ne možeš da napraviš dobru sliku ako geleri i granate lete oko tebe, moraš da se sakriješ i tu nema kao na filmu.

Kada je Draga Jonaš čula kako govorim, a mi Užičani imamo tzv. „pevajuće dužine“, rekla je: „Šta ja tebe da učim, ti treba nas da učiš kako se govori“.

Omiljeni užički prota u periodu osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka, sve do smrti 15. aprila 2015. godine, bio je Miljko Starčević.

Mašinski je inžinjer, doktor nauka, univerzitetski profesor, a od skorije i „stari goran“. Objavio je više od 350 naučnih i stručnih radova.

Više od 10.000 članova kluba učestvovalo je u održavanja veza, takmičenjima, izgradnji i popravci antenskih sistema i uređaja, radio goniometriji.

Zahvaljujući novinaru i publicisti Jovanu Nikoliću, Užičani su 1928. godine imali sopstveni list “Sport i film”.

Užički kraj je jedan od najlepših u svetu, svoje slobodno vreme treba da provedimo kod nas, a ne na nekim nepoznatim i stranim destinacijama.

Milutin Jovičić se opredelio za autentičnu priču naratora, raznolikih po mnogo čemu, osim po nepatvorenoj ljubavi i sentimentu prema Užicu.

Divna žena je to bila, znamenotost Užica.

U to posleratno vreme bio je običaj da predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito bude kum devetog rođenog deteta u porodici. A, Grudenima, izuzetno, i desetog.

Mnogi koji danas prolaze kroz Užice i ne sanjaju da su zelena brda pre svega 120 godina bila potpuno gola. Sve dok jedan čovek nije rešio da to promeni.

Prvu privatnu užičku apoteku pose Drugig svetskog rata otvorila je Biljana Arsić u sopstvenoj kući u ulici Momčila Tešića na Lipi.

Posle drugog svetskog rata izlazilo je više od 40 listova i časopisa koji su izlazili redovno ili privremeno.

Odrasla na Trgu, dobar đak i student i drugar, kao mladi novinar od 1974. u značajnim Beogradskim listovim uvek je rado promovisala Užice i Užičane.

Prve užičke štamparije se osnivaju osamdesetih godina 19. veka.

O mom Zlatiboru i mojoj rodnoj Šljivovici, o Užicu, gradu u kome sam proveo najveći deo životnog veka, najviše sam i pisao.

Džeparoše je Megre, prema svom bogatom iskustvu, smatrao specifičnom vrstom prestupnika.

Dobrih desetak godina je tajalo dogovaranje (i nagovaranje) s legendarnim užičkim policajcem Nikolom Nikolićem Megreom.

Užičani su ga poznavali i zvali jednostavno „Megre“.

Za njega nije postojala razlika između austriskog vojnika i zlatiborskog seljaka, koje je lečio po zabačenim kolibama i besplatno im davao lekove.

Beležio je sve važnije momente gradnje velikih objekata u svom dnevniku, sa puno izrazito vrednih pojednosti, naročito dok je građen Trg.

Ljubo je nabavio violončelo i tako je nastao prvi kamerni kvartet u starom Užicu.

Veliki uticaj da deca zavole knjigu može imati porodica. Ipak, najveći uticaj u tome ima škola, pre svega profesori književnosti, ali i svih drugih predmeta.

Oba bisera Poznanovića su zadužili Užice svojim radom, bez njih se mnogo toga ne bi znalo i videlo iz prošlosti grada i užičkoga kraja.

Ako je iko zaslužio od užičkih novinara nezaborav, to je Đorđe Pilčević Pilac.

Zvao se Vladimir Smirnov Volođa, emigrant Rus, građevinski inžinjer, general potpukovnik.

Ako zavirimo u istoriju gradnje puteva u užičkom kraju, neizbežno ćemo se upoznati i sa inžinjerom Sekulom Ćadovićem Ćaldom.