БАЛКАНСКИ РАТОВИ И ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
Ужичани су спремно дочекали позив отаџбине у борби за ослобођење и уједињење, преживели велике недећа, али и дане славе, јунаштва и чојства.
Коло Жике Јовановића на Унесковој листи, а унука у Београдској опери
Šta je sve održavalo duh srpskih vojnika na Solunskom frontu? Naravno, misli o porodici, porobljenom rodnom kraju, vera i disciplina. Ali i pesma i...
Преко Албаније
Moj deda Vitomir je u Prvom svetskom ratu prešao preko Albanije. Dobio je spomenicu od kralja. Kakvo je to mučenje bilo svedoče i ove...
Ко је био Велимир Врбић?
Учествовао у Првом светском рату. За заслуге одликован је Карађорђевом звездом.
О Андрији Мирковићу, значајном Ужичанину
Добривоје Видић Баја, осим што је тражио да се после Другог светског рата стреља угледни Ужичанин Андрија Мирковић, који је за време рата крио партизане, узео је и део његове имовине.
Ретка фотографија са Житног пијаца из доба Великог рата
Аустријанци су попалили и уништили затечену градску архиву и документацију , али су оставили траг њиховог присуства у окупираном Ужицу.
Ужичанин ратник, филозоф Милош, песник сумње, несигурности и песимизма
Милош Перовић, песник, путописац и драмски писац, рођен је 1874. године у Ужицу.
Одбранио топове и себе
Вратио се назад до скривеног сандука бомби и почео да их баца на непријатеља у намери да сачува топове, у ствари он је одбранио и сопствени живот.
Наредник из Потпећа
Учествовао је у свим ратовима од 1912. до 1918. године и преживео сва та ратна страдања.
Ратник и духовник Јосиф
Oбучио је за борбу групу полазника Монашке школе и придружио се са њима одреду мајора Војина Воја Танкосића.
С Вуком на Груништу
После два дана заузели смо Груниште. Остали смо без најомиљенијег команданта…
Сведок тихог умирања
Све време рата био сам подаље од фронта, али као да сам био на главним ватреним положајима – око мене је увек било рањених...
Храбром и срећа помаже
Често сам застајкивао и ослушкивао, настојећи да погледом продрем на путељак који је магла све више притискивала, смањујући видик.
Ожиљак на души
Нисмо чули ни шум, ни покрет, још мање пуцањ, све док се пољем није проломило бугарско – уре
Спасавај ме, наредниче
Лако је то било са пушкама и митраљезима. Гађаш, па кога обориш. Али, ово на Чегањској коси је нешто друго. Овде се иде на бајонет, па ко кога прободе
Пред мајком у ставу мирно
У ставу мирно, сва четворица браће нађосмо се пред мајком Златом: сви смо преживели рат.
Смрт или живот
Осу се ватра. Пакао прави. Гађали смо их као врапце.
Четни ћата са Карађорђевом звездом
Непријатељ се збунио као нико његов. Избезумљени људи гледају нас и не умеју да се бране.
Ослобођење заробљеног топа
Без речи Милоје је изишао из строја. Узео је неколико војника и отишао на ливаду где је био топ.
Десетина каплара Милије
Милија Ћатић је стрељан дан након Видовдана, 29. јуна 1943. године, само четврт века након рата против истог непријатеља, из кога је изашао са три рана и три највиша одликовања.
На Кајмакчалану
Направисмо још два скока кроз ону ватру, и настаде једно очајно гушање. Прса у прса.
У саставу Петог пука
У току рата био је два пута рањаван, у пределу доњег стомака и у груди, где су му до краја живота остала два гелера.
Најмлађи златиборски витез
Јунаштвом се посебно истакао тамо где је било најтеже, у тешким окршајима на Солунском фронту.
Кајмакчаланске ране
Покошен митраљеским рафалом лежао је непомичан у грчу од бола.
Без одсуства и поштеде
Карађорђеву звезду сам добио јер нисам изостао ни из једне борбе, нисам био на поштеди, одсуству и боловању, изузев неколико дана кад сам био рањен.
Златна за трећепозивца
Током ових тродневних борби, због брзог преузимања команде над четом у расулу, успешног руковођења и показане храбрости посебно се истакао Мијат Весовић.
Драма на мору
Ни у једној борби нисам осетио такав страх, никад се нисам осећао тако беспомоћан, тако изгубљен и без наде у спас.
Шеста медаља за Рожанце
Један од шесторице витеза из бивше општине Рожанство био је Бранко Његошевић.
Мајци се нису вратили
Кад је почео Први балкански рат сва три сина Петра и Цмиљане одазваше се позиву и одоше према Куманову, а стари родитељи остадоше без храниоца.
Одабрао га војвода Вук
Наједаред сунце прогреја и пред нама се указа стравичан призор, маса наших ратника лежала је побијена и рањена на пропланку.
Погинуо спашавајући рањенике
Није их послушао. Сагао се, отрчао до првог рањеника и изнео га у наручју као мало дете.
Права браћа
Током ноћи пошао је са својим људима, опрезно су зашли Бугарима иза леђа и са упереним пушкама на препад упали у бункер.
Снагом очувао положај
Поносни јунак није желео да остави своју хаубицу, неком чудном снагом успева да је одгура на нови положај.
Жртва партизанског напада
Дошао је нови рат, земљу су поново окупирале војске против којих се Радомир борио седам година.
Међу првима у витешки ред
У борби на Брегалници Милан се показао као изузетно храбар и способан командант, а Двор је знао да то награди.
Није се вратио сину
Срећа га је напустила крајем новембра 1916. године, када га је бугарски рафал покосио на Црној реци.
Четири године у кадру
Милан је на Сивој стени секао жице да продре на бугарске положаје, бацао бомбе у њихове ровове, са бојишта износио рањене другове и опет успевао да стигне тамо где је био најпотребнији.
Добровољац Благоје
Увек је био присутан тамо где је било најтеже, где се грудима дочекивао челик и бајонет.
Преузео команду
За одликовање предложен због храброг и пожртвованог држања у свим борбама овога пука, а нарочито на Црној чуки, где је после погибије свога водника, преузео команду над водом.
Кумановске и кајмакчаланске ране
Указом од 12. септембра 1917. године одликован Сребрним орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
Вуков комита
Међу првима је јуришао на Борисов Град, секао бодљикаве жице на Сивој стени, купио рањене другове по бојишту и односио у пољску болницу.
Уз раме Владимиру и Стевану
а својим ратницима прошао је кроз пакао Кајмакчалана, учествовао у покољу на Сивој стени, освајао Кочобеј и Старков гроб.
Храбри прота Милан довео је “ћиру” и “Јевропу” у Ужице
Народ га је волео, о њему су остале многе анегдоте, приче и песме.
Хероина из ужичког краја, Ленка Пјевић
Била сам као вук. Тако сам се дању и кретала – вучки. А ноћу, преко пропланака и кроз насеља, поред преплашених сељана – хајдучки.
Повратак ужичких војника
Домаћин је имао лепу шеснестогодишњи кћер, која се Бајку одмах допала.
Будаком на наоружану чету
Тако корица окорелог хлеба на албанској Голготи створи побратимство двојице Креманаца, Јаћима Врачарића и Драгутина Ђурђића.
Жаркови подвизи
У најкритичнијим моментима храбрио је своје војнике и био рањен док је бомбама сламао обруч и отварао пролаз.
Медаљу поклонио другу
У себи помисли да би их било штета и водити, јер људи имају децу, а Златибор је и онако пун сирочића.
Златна за нишанџију
Кад се 1912. године одазвао позиву отаџбине и прешао седмогодишњи ратни пут испуњен и победама и поразима, и радошћу и тугом.
Витез са Кочобеја и Флоке
У Сјеништа се вратио са Сребрним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. Албанском споменицом и француским Ратним крстом са златном звездом.
Тајна однета у гроб
Често се гладовало, ишло у подераној одећи, а обућа ретко носила.
