Narcis je toliko je bio opčinjen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis. Ali Oskar Vajld nije tako završio ovu priču. On je napisao da su, kada je Narcis umro, došle šumske nimfe
“Prašnjavim dvorcem sećanja tražim te ostatke nekadašnjeg grada u nestajanju.” P. Kovačević Na crtežu je “Šejhova Džamija” ili srednjovekovna “Crkva Ružica. Uveličao sam je sa poznatog Kanicovog crteža iz 1862. godine Po mom istražanju to je bio u doba Rimljana tipski hram Jupiteru. Donji deo do kupole u rimsko doba
Krajem XIX veka Užice se ponosilo sa dve šnajderske radnje koje su u celoj Srbiji bile prepoznatljive. Prvu je držao Mihailo Mišo Đoković za šire narodne mase sa dosta mušterija i dosta pomoćnih radnika. Drugu radnju držao je Pero Zotović koji je imao samo jednog pomoćnika i svom poslu je
Тадашња кнежевина Србија, а касније и краљевина, потрошила је деценије да стане на пут хајдучији.
Лазар Тришић је био близак са радикалима, који су у сваком месту где су постојале испоставе Задруге штампарских радника, тежили да покрену новине.
Малобројно српско становништво, сељаци, кметови, старешине кнежина, почели су да откупљују муслиманске оранице, ливаде и воћњаке и да сређују запуштено и порушено.
Благо теби, господару, кад смеш тако да говориш, а нико не смје рећи да лажеш!
На Јавору, где се некад налазила српско-турска граница, на узвишици изнад бивше царинарнице, налази се споменик мајору Илићу, подигнут 1907. године.
Баруџије и тувекгџије су утрле пут каснијој савременој индустријској производњи, чију је традицију наставила ужичка фабрика оружја и муниције до данашњих дана.
Прву ужичку лаковану чезу у Ужицу набавио је 1882, са све вранцима арапског соја, Алекса Поповић звани Аљо.
На сабор се носило све најбоље и јело и пиће. Око цркве су имућне породице имале свој чардак.
Ја за козама – свиње у штету. Ја за свињама – козе у штету. Кад дођи кући истукли би ме што сам направио штету. Кад пођи од куће истукли би ме да не би направио штету.
Са Карађорђевог шанца су Карађорђев војвода Милан Обреновић и војвода Јаков Ненадовић са два топа тукли турски део града и тврђаву над Ђетињом, о чему певају гуслари у народној епској песми “Узимање Ужица”.
Српски до вароши се постепено формирао уз Глуваћки и Царински поток, почев од данашње Саборне цркве, па до подножја Сарића Осоја.
Најстарија ужичка зграда Команде гарнизона у Ужицу је саграђена у периоду од 1851. до 1859. године.